Školski list

126

Ту има снака обштина свои школски одбор, у коем и по едан учителБ ког остали изберу свого столицу има и глас. Исто тако има и у диштриктскои и у земалБском школском одбору по едан од учителн ког остали изберу свого столицу и глас. Ту има наређено за учптел4 стално повишаван4 плате по годинама службе. Ту неможе учителв са службе сметнут бити без суда у ком и учителви суде. Ту добшо учителБи после 40 а по нужди и после 30 година службе целу плату за пензиго, а нвиове удовице и сироте имаго исте оне помоћи од државе као и остали државни чиновници.ЗЕМЛФДЕЛСКА НЕДЕЛБНА ШКОЛА. У Сигмаринги изашлае прошле године крал^вска заповест о прекои нужди земл&делске неделБне школе као иаиважниег средства, да се подигне благостанБ па тим и изображенЂ народа, и одма су у свима обштинама }'становл4не ове школе, кое данас на велику ползу народа раде; уедио су п .звати сви чиновници, обштински начелници, свештеници и учителви, да све можно употребе, па да и старие лгоде на ове лекцие приволеваго.ЖЕНСКА ПРЕПАРАНДИН. У воиводсгву Готи наредила е државиа влада, да се огвори женска препарандил, где ће се женске за учителБство изображавати. Наређен е курс од две године; на свршетку течаа има се строг нзпит одржати, где ће бна, коа га добро издржи сведочбу добити, да е способпа за учителБку, па да се тим може на упразн!шо учителБско место за учителБку тражити.ЕКОНОМСКИ КУРС ЗА УЧИТЕЛЂ. На виртембержкои великои економскои школи у Хохенхаиму дае се од неколико година сваке године мали месечни практични курс за учител^. Ове године било е 22 учитела на нЕму. Ту се сваки дан од 8 до 12 сати дае наука опознавашо зем.гб, о ђубрету и ђубренго, наре!)иванго полл, реду сеана, о земл&делским оправама, о скотоводству, виноделсгву, воћарству, свилоделству, челарству и др. а по подне обилазе пола, вртове и др. разгледаго оправе, стоку и природословне збирке.х 1ЕЛАРСКО ДРУШТВО. У великом воиводству хесенском склопило се друштво челара и издае сад челарски лист, ког сваки члан (има их на 800) §га418 добива. Сваки члан прилаже годпшггћ само по 30 новчића. Почем е нега челе врло леп извор прихода, то су готово сви свештеници и учителБИ у то друштво ступили и пример осталом свету даго. ПЕНЗИОНАЛНИ ФОНДОВИ. У Хехинги и Сигмаринги завелису учителБи фонд за се и за свое удовице и сироте, у кои сваки чим учителБ постане 10 процената од свое едногодне плате едаред за свагда уложи, а после сваке године само по 2 фт. додае. Таи фонд, кои е од скора постао има данас 24000 фт. капиталаи дае удовицама по 70 фт. на годнну помоћи. Окром овог завелису фонд на помоћ болесни учителн и имаго на. 12000 фт . скуп.гЈша капитала. У Триеру има фонд за учителвске удовице и сироте на 900,000 фт капитала. Виртембержки пензионални учителБски фонд има 1,068,000 фт . а фонД за №иове удовице има 364.000 фт . дашпала.—