Školski list
и
У школи валд добро мотрити на свако дете поединде, и гледати те дознати сваког поединце нарав и даре умне и душевне; ер само ће онда моћи у свакои науци и код свакога детета употребити прави начпн учена и за сваки поедшш случаи наизгоднин средства заита. Ту е пол4, где се иикад не изучи, него што човек више пази п учи, то све нснгш види, колико е 10ш удал4н од краиие мете. Што се тиче науке, ту е пре свега нуждно, да сваки учителв себн на почетку сваке године начини план, по коем ће у своме раду ступати капред; а дневник, у кои сваки дан бележи, шта е онога дана свршио показаће му, да л' е свого намеру, и да л' онако постигао, као што е на почетку смислио. То тако скупл^но искуство знатно се разшири и умножи биван4м са дечиим родителвнма и пажнвом на нбиов и дечии живот иа дому, у породици. Тек онда позна учителв дете, кад познае кућу у коши дете расте; онда е кадар подпуно и оценитп дете. На дому су деца отворена; а ту се виде и средства и начини воспитанн и невоспитанд, што их родителви употреблгого, па по томе ће знати, коа средства има употребити он, да свого намеру постигне. Ту е едино место, да увати основу и иравац, по ком ће и у школи ту децу држати. 1ош ако не пожали труда и родителмша казати, како ће кое дете држати, моћиће болви успех п у школи учинити; другчие се може десити, да ће му кућа не престано оно кварити, што он у школи оправлао буде. 6дна едииа реч о воспитанго у свое доба речена родителвима, ако е учителв учинио, да га ови поштуго и уважаваго, може учинити више, него пунн дани придикованн по школи. Учителви имаго побудити народ к науци, а то мораго започети у породицама, никако се дакле несму од ових извлачити, ни одуд клонити се ни бегати. Како у породици исто тако нма учителв скупити себи ускуства и у обштини грађанскои и црквенон. Ко ће да спрема децу за живот у обштини, не сме се отуда извлачиги, него ући. па видити, шта живот таи нште и требуе. На сва зла и добра тога живота мора он пазити, мора их знати, зато мора у нутри у врелу обштинскога живота стонтн и мотрити, да може децу, кол ће доцние ту обштину изчиннвати усветоватн од сви зала, кол се ту дешаго и упутити на добро. Али стоећи иа врелу има он више за се учити како ће децу спремати, неже л' сам онде радитн; он има сматрач бити онога жнвота и размишлдч на корист деце, а никако се не упуштати у решавана обштински стварн, и наивећма се чувати од партан, ков се ту ра^аго; ер у таком случаго одм а