Školski list

последку силом у главу ухватило. Кад е ово свладано било, онда е тим истим начином тераио то исто натрашкепо реду од 100 до 1. Кад е и ово прекужено', онда е ио гдекои учителв лскао да деда прескачући брое, — наинре по едан брои и. п. да казум све непарне броеве: као 1 , 3, 5, 7 и т. д. до 100; па онда све иарне броеве: 2, 4, 6, 8 и т. д. до 100: а после да но два броа скачу, као: 1, 4, 7, 10 и т. д. или 2,5,8,11 и т. д. Такав в био метод. Да се овакнм механичним радом ние могло разумно напредоватн, разуме се но себн, — па тако е иосле и цела следећа наука у рачуну ишла са великом натегом и без лкаква успеха. Ту е више радио език и грло него памет, и више е оваИ извлачио рачунџиго из невол4, него намет. Од разумнога схваћенн ствари ние ту било ни трага. Међутим разумни и добро изображени учителви ни су се строго држали тога метода, него су обично узимали наипре само мало коло броева, од 1 до 10, нак су се мучили да ово деци на очигледно нредставе, узимлгоћи у помоћ мале прутиће, нли црте на табли, а наивише прсте на руци, од коих е и узета основа десетичнога строл броева. У новие доба почели су разумшш учителБИ и друга средства смишлнти,да деци ову науку колико е можно разумлвившо и лакжу иачине, н тако су изашле ове сиравице за одлакшан4 науке рачуна деци, што се зову рачуналБке. Ови сиравица има данас од впше врсти: наиглавние су код нас у Аустрии следеће: 1, Обична или тако звана руска; 2. 1аришева, за науку местне вредности броева; 3, Херманова, за науку о разбитцима: 4, Кремерова, за науку мереп/1 и 5, Живн^ва или споене све три прве уедно. I. Обична, тако звана руска,ауправо хинеска, р а ч у и а л б к а, како е склоплћиа, видилисмо у бр. 3 и дал4, и како се има с' нБОме поступати ту е изложено. Таковн пма н малп за домаћу послугу при учешо деце у првим основима рачуна. Могу се добитн код свакога стругара (дракслера), а и по другпм трговинама . за 1 Фр. Ове праве децн велику забаву, и сила пх у рачуну унапреде, а колко их начине бпстроумнне неда се опо нИкоим новцем платити.