Školski list

ОАСКИЖТ. Бром 2. У Сомбору 31. Јануара 1866. ГОД. VIII. Школски Лист излази месечно дваред : сваког 15. н последн-бг, а ПрингелБ србске -младежи излази као додатак школскога Листа едзред на месец. Цена е за оба Листа 4 ф. а за сам додатак 1 Ф. 20 н. на год.

Србска народна школа треба да е верозаконска. Основне школе, у коима се деца од 6 — 12 година уче, зову се народне, што су намен^не за деду целог народа без ' разлике станн и гра^анског иоложан нбихових родителл. У ову школу треба да иде свако дете, и тек пошто нк> сврши отдае се на изученЈз оне, струке којом ће себи и своииа по времену ужитак прибавлнти, и у кошМ ће обштинскоЗ задруги као члан служити. Овака школа постала е у цркви ХристовоД; шо е од постанка н4ног св. црква као брижлвива мати иеговала, за нго се старала и нвоме управала. Тек одскоро узеле су гра^апске обштине и световне власти бригу о издржавашо и напредованго школа, но ипак е свуда у иросвећеноИ Европи задржан верозаконски карактер народних школа, тако да имаго по свуда римокатолици свое, а еван^елици едне и друге вероисповести опет свое школе и то не само основне, него и висше као што су гимнгзие, колегие, лицеи, па иапоследку У гдекоим землнма и сама свеучилишта. То Исто видимо и у нашоВ драгов отачбинп. Тако н. пр. у Пештп премда постое две државне гимназие, ипак имаго протестанти свого, а од неког времена и реформати свого одделЈну гииназшо, а свака вероисповест има свое основне школе; то исто видимо у ПоЖ У Н У? Кечкемету, Кезмарку, И у обште у свима ошш краевима и обштинама, где лгоди различите вере, па ма и едне народности, стануго.

2

\