Školski list

- 91

мерити п бролти, пак ће одма видиги, како и болп землн, п болм! род, и бол4 семе онет манб и лошиега рода даб на ссверном положаго, него на гожном. Али ние гледати ни само на ово. Лко е нп. мжни положаИ сасвим отворен, да га може источни ветар бити свошм ладноћом и западлБИ свошм влагом, онда ние сила вреднш од опих; а ако су ови заклон4ни од севера, могу вредити, готово као и онаИ. Уз ово вала да е и землл згодна за положаВ. Пескуша, кон е по себи сува, не валл за гожни положаИ, ер е овдс сунце још пре осуши, него па другом положаго; особито е за зимн 1 ! усеве рђава пескуша на гожном положаго, ер са овога положан прво снег оде, те ту усеви навбрже од мразева пропадну. Невала пескуша ни на готрен4м положаго, ту е опет нки суви ветровћ осуше и размећу, и многу штету усевима почине; него е пескуша наНбола за положаИ западнви; ту добива од влажних ветрова Е0ше влаге, кон 100 е врло нуждна. На западном положаго, па кад се шш п влажна година деси, може пескуша берићетнин бити, него друга много болн землн, на незгодном положаго и у незгодну годину. Са иловачом е сасвим другчие : ова се на занадном положаго, па у мочарноВ години сва у води удави. За ову е свакад, особито у мочарне године 6 олбН гожни положаИ. Источни е положаИ за иловачу добар само у мочарне године, ако ние сувише ладних ветрова. Кречна е землн св010м наравлго сбла на пескушу налик, те и у онаким положаима болл; и ова е у мочарне године берићетнин, а у сушне аловил. Исто овако има и висина места уплив на усеве и на расаде. Што е кое место више на висини, на брду, то е ладние и већма ветру изложено, а у низи е и топлие и заклонитие, само ако нема онуда ветромета, кои већма шкоде, него на вису зима. Брдашда, кол су 25 до 30 степени коса и гогу окренута, па ако су и од севера, и од пола истока и запада добро заклон4на, то су праве жупе, шш ако е кречне земл-ћ, или ако е ма кое друге црне ма не црнице да се покри«, онда су то наИболл места за виноград и за све гожне расаде и плодове; на таким местима, ко их уме разумно користити, могу и код нас доспети вина и воћа, коа се могу мерити, са набболћима на свету. НаИпосле има и површност земл^ свое мане и свое до-