Školski list

121

Кад неби било холико мора, и кад небВ заузимале воде толико простора, онда би се манћ правило и паре и ман4 е у ваздух долазило, почем се пара само на површности воде прави. А кад би у ваздуху ман^ паре било, оно би и ман4 кише падало, те онда би већи простори од суве земл4 морали остати сушни и неплодни. По томе видимо, да е мудрост божи наредила баш онолИко сува и воде, да може ова управо онолико паре и влаге дати, колико онамо треба. Удешено е една према другом. Још се отуда и то ввди, да е вода на землви у неком непрестаном претваранга и обтоди: са вр мора и других вода претвара се топлотом непрестано у пару и диже се у ваздух, а у ваздуху претвара се ладноћом у облаке и пада у виду кише ил снега доле, па пои била и животин^, а што е сувишно, то ил одма онде оде опет паром у ваздух, или се враћа, што се непотроши за пзворе потодима и рекама, опет у море, да одунд опет у ваздух оде. Тако иде непрестано горе и доле, само у нека доба и на неки мести више ил ман§, по разлици предела и нбиових положан и по разлици топлоте и годишнбих времена. Површност мора и езера као и осталих вода чини се да е сасвим равна, отуда се и каже: равно ко вода; и доиста има една справица, што се зове водени кантар, (либела) мала стаклена затворена и водом тако напунЈша цев, да тек мало ваздуха остане као окце, с кошм се извиђа и мери равнина ствари, н. пр. лежи ли патос или друга кон ствар сасвим равно. Али површност од воде опет ние равна, него е свиена по округлини и привлачнои снази земл4 (шк. л. 1864, стр. 264) отуда и сви онде наведени поави. Из истог узрока свИена е површност од езера и од свих осталих вода, само е таН свиштак неприметан, ербо е и велћчина од езера према величини земл4 врло малена и незнатна. Морско е дно исто овако неравно као и површност земл^, и по н4му има планина и брда, равница и долова као и на суву, зато и ние море свуд исте дублћине. Има места, где су лгоди узалуд се мучили, да ухвате моруднои даизмере дублвину. Набвећа до сад позната дублвина износи 43380 стопа, на едном месту у североатлантском мору, а обична е дублвина атлантског мора 6000 до 8000, великог мора 14000 до 18000 стопа; Црно е море само 800 до 3000 стопа дубоко, у мореузу Гибралтару ииа 5360 ст . дублвине. НаИбол*. су познате дублвине мора