Školski list

233

У. Да оне своа гнћезда као тице на дрвећу, понаНвише на елама и растовима праве и то од гранчица, лишћа и маховине, то сге валвда видили или чули. Али вам морам још рећи, како оне себи ињездо граде. Оне га направе горе на дрвету, ко неку шиласту капу. Са стране од куда се сунце ра^а, направе оне врата, али и доле уз дебло, оставе едну рупу. Зашто праве гнвездо налик на кров? Д. Да немож' унутра киша падати. У. Из тога можете докучити, волели оне суво или влажно место ? Д. Суво. У. По чему судите? Д. 6р над собом кров днжу, да се вода доле слива, а не на нвих. У. Али зашто оне осим главна улаза и ону доле рупу праве? Д. Да би осетили, и опазили брзо, ако им се кои непринтелв од доле прикрасти жели. У. Тако е. Такових гнвезда сагради сваки пар веверица наиманве по четир. Због то?а могу оне свое младе ако се несрећа здеси одма у друго гнвездо преместити. Али ко ће ми казати чиме се веверице ране ? Д. Орасима, жиром, лешнБИКом, коштицама, кестенвем. У. К томе 10ш морате коштице од ораха, семенве елово н кленово, пупе од дрвећа, лгодино лишће и печурке придодати. — Како се веверица намести кад еде? Д. Седне на стражнве ноге. У. Лвуди, што у шуми дрва секу, нађу по пуно гнвездо млади. Дал' веверица само едно окоти? Д. Не, више. У. Ти имаш право. Веверица окоти трое до седморо младих, кои су осам дана слепи, па их дои млеком, док немогу по дрвима пузити, и то бива после четир неделве. — Сад би још рад знати, да ли веверица корист или шкоду лгодма наноси! Млоги лвуди еду ивено месо, са нвеном кожом кожухари ноставлван) халвине, а од репа т. е. од оних длака на репу, праве се кичице за сликакве. Но оне кваре много дрвеће ер одгризаго пупе, копаго посеани жир и друго семенве па поеду; разгризаго ресе елама и кленовом дрвећу, и однесу многе лешнвике и орахе себи за рану на зимницу, па их закопаго у землву. Дакле реците ми, како ви мислите, есу ли нам веверице од користи или од шхете ?