Školski list

На потоку заиграло, Ког е сунце весне миле Шаровито обасадо. Не дозива то славуа Миленога свога друга Славуи тица певачица 0з суседног оног луга ; Не носи се то шум звона Из околних тих градова превео е' руског

Пуни божхих храмова : Већ с' то чуе плеск народа, Ликован$ Христинна, Што речима Дамаскина Славе, хвале вишн$г Бога, Ког ће вечно прославлати Свака билвка ова мала, И звездица свака што е На том небу затрептала! Петар Деспотовић учителћ.

Шума и бура. (Басна.) После страшног бон, што га бура са шумом имађаше опази бура, да шума 10ш стои као и пре, а само се по нека сува грана виђаше, што е ветрови превртаху. Иди поветарче, рече бура, прегледаб ми то боино пол§ и да ми даш веран извешта®, на коме е кривица, те непобисио шушу 5 е ли на моим воиводама Горнлку и Доинаку и Кошази и ВршннкЈг и Псогон&и и осталима, или е баш непринтелБ нки и лукав. Оде поветарац и прегледа све и донесе вест говорећи : Велможицо! есте и неприлтелБ пки, али е набвише кривице на твоим воиводеиа; ови су сувише ратоборни, па нечека едан другога, него излеће сзака за се, Још дегде окупе по два с противне стране , па се самд противу себе боре. а да они сви сложно ударе с едне стране, морала би шума пасти. —• Чудо ми е, настави бура, како да ни воивода Хала небеше у у станга побити шуму, нн она лгота гоначина Мећава, него ено шн види1 ону матору растину цара где стои између своих чета сред шуме наиа у пркос. Велможпцо! рече поветарац, стои дакако, али в стов тврђе, него што ми мислимо; што е дубоко у землБИ укорен ^но н&гово хилндогодишн^ дебло, али и шго га сва шума држи и бранм; па шш да видиш како дрва сложно свое оташтво бране; ниедно ти ту незна за страх, ни едно неузмиче, сви су се заклели, стонти едно за друго и до последн&га едно друго бранити и закланнти; победа ил смрт, го ии е реч; а све е на ногу, старо и младо; и онаи наВманБИ шумарак, па да видиш, како ли е лукав; како се погнгори, док Хала про^е, а после се дигне, па смие. Таки народ непокори, ни сто Хала несавладаше га.

Ј и к у р г. (Около 888. год. пре Христл.) Лукург е био крал&в син из Спарте у ГрчкоЛ. Он иреДузе да прође по свету, да види какве закоие и наредбе остали зароди имаго, па што наиболб нађе, да то и у ГрчкоИ уведе.