Školski list

57

Мухамед, Свети Дух прорицао е у Исусу самим собом слово божие. Ваша се вера подржава само шш иа развалинама неких кралЈвства, а нашу негуе наиболви део Европе, Азие, Африке и нћиова острва. Она е данас и на престолу монголском, а распрострла се чак до у Хину, ту просвећену землго. Ви признаете и сами, да су Чивути забачени у нбиово0 понизности ; а знате и о победама пророкових мисил. Само су угодници Мухамеда и Омара спашени, а они су неверни кои сл^дуго Алш. На ове речи поче се смеати онаВ оџа из Перзие, где е народ Алтне секте; ер е он подигао толику џаку у кавани међу свима путницима, кои беху разне вере, и међу коима е било 10Ш ришћана абисинских, копта, татарски свећеника, Измаилићана из Арабие и Гиебра, што ватру обожаваго. Сви говорау о томе шта е Бог и како га вала поштовати, а сваки тврдише, да е права вера у н4гово0 само домовини. У кавани е био едан хинески наученик, КонФуциеве вере, кои е путовао ради науке. Он е у едном куту каванском седио и пигоћи чаИ све слушао, али ние прозборио ни речице. Турски царинар окрене се к н&му те рече на глас : Добри Хинезу зашто сте умукли ? Знано ће вам бити, да су многе вере пролрле у Хину. Трговци из ваше земл4, кои су саином имали посла, увераваху ме, да е Мухамедова вера наМболн. Поклоните се као и они истини ! Шта мислите ви о Богу и о вери н^говог пророка? Наеданпут настаде нема тишина у кавани. Ученик КонФуциев извуче руке из широких рукава свое горн^ алБИне, те скрстивши их на прса стаде се премишлати, затим одпоче оз 6 илбно ал пршггно : Господо, частолгобл^ неда лгодма, да се у свему сложе ; ако имате стрпленн, да ме послушате, а ћу вам навести едан пример, кога се шш врло добро опомин4м. Кад сам се кренуо из Хине за у Сират, навезао сам се на едну инглеску лађу, код е обплавлала свет. У путу бацимо котву на источноК страни Суматре. Око подне изађу многи путници из лађе на суво, посадимо се на обали морскоВ близу едног малог сеоца у ладу кокоспалми, под коима се одмараше множина лгоди из разних земалл. Ту дође едан слепац кои е проучавагоћи сунце ослепио. Он е био тако лудо частолгобив, да е хтео да сазна узрок светлости, неби ли се тиме на последку прославио. Он е употребио све оптичке, хемиске, па и саме мађиске справе, да едан сунчани зрак у боцу затвори, и кад му то неиспаде за руком рече : Светлост сунчана нити е течна, ер го ветар аеможе таласати, нити е стална, ер се неможе ни едно парче од н& одвалити, а ние ни ватра ер се