Školski list

Сунце сиа у свима тим землнма као и у Ивфш. Оно не кружи ни око каквог бпега, већ се рађа на островима нпанским, зато се и назива едно лпанско острво рађан'}; сунца, а залази врло далеко па западу иза инглеског острва. Н сам о томе савршено уверен, ер још док сам био мали слушао сам то од мога деде, кои е у сва мора бродио. Он би и дал4 о том терао, да га едан инглески матроз непрекиде рекавши : У инглескоИ се наибол^ зна како се сунце креће : Знаите дакле да сунце нити се рађа нит залази. Оно обилази непрестанце око света, и н сам о том подпуно уверен, ер где год смо путовали, свуда га сретасмо. Затим узе палмову шиблвику из руку едног слушаоца, и нашара на песку неки круг, трудећи се, да им представи путанго сј -нчеву од едног тропа ка другоие; али кад му то неиспаде за руком, позове крманоша са свое лађе, да би посведочио оно, што е хтео да каже. ОваИ крманош беше паметан човек, он е слушао све што се говорило, а сам ние ништа рекао, ала кад взда, да сви слушаоци ућуташе, да би га бол§ чули, почне им говорити : „Ви се сви варате. Сунце се никако неокреће око земл4, већ се землн окреће око сунца, износећи нреданв кретанбм своим за 24 сахата, редом острве Нпанске, Молукске, Суматру, Африку, Европу, Иаглиску и многе друге земл 1 !. Сунце иесин саззо због едног брега или острва, едног мора или хоризонта, па ни за лгобав саиоб землби ; већ е оно у срединп васионе, одакле са нбом обаснва пег других планета, кое се такође крећу и од коих су неке пеће и од саме наше земл^, а од сунца су много дал!>, него земла. Таква е една планета међу осталима Сатурн, кои има у пречнику 30000 мила з далеко е "285,000000 мила, Л неговорим о малим иланегама и о месцима, кои повраћам свого светлост планетама од сунца удал&ним, и коих има много. Сваки би се од вас о томе уверио, кад би ноћу погледао на небо, те неби слепо веровао, да сунце само н^гову землго осиава. Тако говораше зачу^еним слушаоцима крманош, кои е свет обишао и небеса посматрао. Као са сунцем тако е исто и с Богок придода ученик КонФуцпев, Сваки човек мисли да е Бог н^гов, да га има у свохоК капели или бар у своши землБИ. Сваки народ мисли, да у своим храмовима схваћа Онога, кога цела васиона не обухвата. Па при свем том можели се икакав храм успоредити оном, што е Бог сам себи подигао , да би скупио све народе у едну обштпну. Сви храчови на свету, само су подражаванн