Školski list

На зачетак поноснога Срема На зачетак наше Митровице Митровице свог Срема столице. У Латина беше кралв Нумитор. Он имаде брата рођенога Амулиа, горда и помамна, Кои н1јга са престола сбаци, А Егеста сина му он уби, И ћерку му он Реу Силвиго С'гна у затвор,, у самостан Весте. Па кад ова наитием Марса Заче, роди двое близанчади Ио имену Ромула и Рема, Онда и те свир4пи Амули Р4ки тибру предат запов4ди. Ал сад правда узавре божиа, Кон трпи и много нопушта, Да б' се смртни могли расканти, Зла си д4ла с' добрим зам^нути, Правда божл спасе те младенце : Предаде их горскои курнчици, Да их дои, да их одхрангое; Одхран§не ко сиве соколе Напусти их против Амулин. Овав паде, Нумитор се попе ; Па своим сад даде унуцима Сав он пред^л око р4ке Тибра, Гди с' спасени, гди су одхран4ни. Шначка та два тад близанчета, Лки т4лом, а хошт нчи духом, Намислише у истом пред^лу Подигнути град едан витежки, Град, што б' био над свим градовима Као и они што су над гонакма. Но у такав племенит намиишШ Уплете се сад страст црна лгодска. Сваки хоће из нбих да е старии, Да с' град зове по нБ^вом имену. Близанци су, управ, не знаде се, Кои е старии, ко ли од нбих млађи. Оба у свем бидху еднаки.