Školski list

51

4. Телесно безсмртие. и слобода од сваке болести, туге и жалости, од сваке патнћ и свиш неволн Као што е Адам праотад и родоначелник целога човечества; тако би и цели род човечески све ове природне и надириродне даре подпуно од н4га насл4дити имзо. Али ми већ знамо, да е ц4л, ради кое е човек овде на землБИ, та, да он позна и лгоби Бога и да н^му служи, па тиме да небеско блаженство заслужи; по себи се дакле разуме, да е први човек подпуном покорношћу имао засведочити свого лгобав к Богу. Но он се непокоран показао саздателго своме, преступивши едину Шгову заповест. Тим делом првога човека, ушао е у свет грех и са греха смрт. Човек изгуби надприродне даре: благодат божиго, правду и светост вол^; природне моћи духа нбговог ослабише, чувственост стави се у супрот духовности, заедница, у коши дотле човек с Творцем своим пребиваше, попусти, — а и само тело човечие постаде подчИн4но патннма, болестима, неволнна и смрти. Посл^дице првога греха шшт се и данас виде на свима потомцима Адамовима. Умне наше снаге по себи су помрачене, и нису кадре савршено познати Бога и свое опредблен4; страсти наше силно се противе нашем разуму, и често отимаго мах над нбим, ми сами по себи нисмо свагда кадри увидити право добро, а много пута и познавагоћи шта е добро, ипак чинимо зло. У унутренвости нашоВ трае непрестано борба између ума и своеволБства, између дужности и страсти, између добра и зла. Многе патн4 и невол^, многе беде и искушенн окружаваго нас све еднако, док на последку и сама смрт не снађе нас, и не учини краи нашем земалвском животу. УзалуД нам сва мука, кошм се ми паштимо сами по себи и свошм снагом постонну срећу основати, ако не припознаемо свого слабост, и не осећамо, да нам е потребна тога ради поиоћ божиа. СПАСЕНИ6 РОДА ЧОВЕЧАСКОГ. Спасение рода човечаског ест повратак онога стана, кое е први човек грехом непослушности изгубио. За саасением тни чезнуло е, и нанБ слутило више тисућа годииа потомство Адамово, по обећанго, што га е Бог првима лгодма одмо после нбиховог паденил дао и више пута понавлло. Цео стари завет сматра се као едно велико, нелрекидно пророчство нч нови завет, као живи израз чезн4 за спасениеи. за помоћ одозго. 4*