Školski list

130

Исго се овако славно показа Манастирлин и на више места противу Турака. Тако године 1694. кад Турци Варадин обсеше, оте од нбих 22 велика брода пуна хране и цебане и 16 великих топова и овим их примора оставити Варадин, Тако их год. 1696, у битки код Ченен под Темишваром силне изсече и воМводу нвиова Шаркан^. иашу жива ухвати, Али наИвеће заслуге, што их Манастирлин Аустрји учини беху оне многе знамоните победе, што их задоби у биткама противу бунтовника по целои УгарскоИ, особито: на ерделвском Београду, на Дебрецину, иа Сегедииу, на Кечкемету, на Шопронго, на Нечук), на Шиклошу, на Бачу, и на другима местима. По смрти Манастирлиевоб, кои год. 1707, умре, кад и патринрх Арсение, — прими управу србске воћске под именом народне милицие нолковник МоИсие Рашковић, кои год, 1688, на особити позив цара са свон оба брата и нешто народа из Старог Влаха у Србш, где е кнез био, овамо дође и у Шаренграду св настани, где се и данас виде зидине од н4говога некадашн4га замка, У то време беше све до 1740, год. сав Срем, сва Бачка и 6иопол1> насел^но Србима, кои су ту имали народну воИничку уираву иод своима капеганима и аднађевима, Знатан е био капетан Арадска 1ован Текелии, кои е про гив Турака славно вобвао, ипри осваанго Темишвара год, 1817. први са своим Србима у град ушао на капиго кол се за дуго називала Текедином капиом, а сада се зове бечком капиом. Синови Гована Текелие били су Петар, Лазар и Ранко. Ношто се укине поморишка краина србска Нетар отиде у Русиго, где се као славан генерал одликовао, а Лазар и Ранко остану у отачбини као отлична племићи србски. Ранков син био е неумрли добротвор младежи србске Сава Текелиа. Од канетана у БачкоИ заслужуе прво место кнез (гроф) Лнко Бранковић, кои в на почетку нрошлога века у Сомбору и у околини овога места народом србским управлно. Он в био синовац последн &г деспота !)УРђ а , и одликовао се у многим биткама. 1ош е године 1822. у животу био, а по смрти сара= н4н е у СомборскоИ цркви. Синови н4гови преселили су се у Срем, где е до скора породица грОФа Бранковића траала.

Архиереиска педесетогодишнБица. Редко се догађа да владика доживи педесетогодишнћицу свога свешгенсгва, али !ошт далеко необичнин и ређа бива архиереиска педесетогодишна слаиа, До сада у колико нам е