Školski list

145

чудо од мнака. Али ни издаица Ефиилт не прође срећни«, утукоше ту и н4га и оста му срамно име док в света и века. После овог бон разби Темистоклес Персианце коначно, Грци одржаше наИславниго победу, а благодарно оташтво подиже Леониду и н4говоИ дружиници на месту де падоше крпсан споменик, од камена срезана грдна лава са овим написом; „Кажи путниче спартанскоме нороду, да му синови овде падоше и почиваго — верни свошИ заклетви и свошИ дужности, к

Опроштаи младијга. Води кона прва сестра, Носи друга бобне справе, А наимлађа пита брата : „Кад ћеш брате ти из рата ?

„Узми, Сеш, дробно семе цвећа „Па га проспи по оићаном песку, „Заливаи га своиеи сузаиа, „ГОтром рано и вечером касноI „Кад из песка произрасте цвеће, Онда ће ти брат из бон доћи!!" У БелоМ цркви Франн ГраИнер. правник

Иде ли сунде или неиде ? (од А. Иванова посрбио Ј. Лепава мостарац). Да в сунце тако исто округло т4ло, као што е и наша земли а не плБоснаста погача, о томе се већ нисам ни сумнао. Знао сам такођб, да оно одстои од земл& на сто милиона врсти, знао сам да е оно пет стотина хилида пута веће од наше земл4; само нисам знао да би поас, коим би хтео опасати сунце, требао е да три милиона врсти (од прилике 290007 мили) дугачак; ето виш' колики би му поас требао! . . . . Знао сам тако^е и то, да до н4га неби могао долетити за 275 година, ма прелетио за минут читаву врсту! Другчие не може бити. Кад сунце едним притежаем своим држи у покого таку ствар, као што е наша землн, по себи се разуме да оно не иоже бити малено; а кад в оно 500000 пута веће