Školski list

147

Да како да нестои. Она никад нестои на едном месту него еднако иде. Како то може бити ? Да землн иде, ми би чули, и осетили, а међутим нечуемо ништа, нити осећамо да она иде. То бива с' тога, ер землл ние као какво коло, и ваздушни пут ние калдрма : ту нити се тресе, нити одскакуе; ту се необрћу точкови, него земла иде лако, и тихо, тако да ми никако неможемо чути таИ ход. Ето лаЈја иде по води и не тако глатко као земла по ваздуху, па и ту нам се кадкпд чини, да стои на едном месту а међутим лађа иде све далћ и дал!>. То е истина. Па како то зар землн сваки дан обилази око сунца; ел' тако ? Ние, таки велики пјт не може сна проћи за едан дан; зато што е таМ пут 900 милиона врсти дугачак, ГГремда земм иде врло брзо, али опет не може она таки и) ч обићи за едан дан. Она пре|е за дан и за ноћ само два милиона врсти. А да земла прође сав таВ свои пут, треба ЈоИ 365 дана, т. е. педесет и две недел4 или 12 месеци, едном речи : цела година дана. За то ми и рачунамо време по годинама; зато и рачунамо у годинн 365 дана и ноћн. Тако да е наша годииа исто, што и едно путов8Л§ земл^ око сунца. Хм! доиста чудна посла! Но шта раде остали шестдесег небеских т4ла ? Они такође знаго своВ иут, као што зна и земла своИ. Дакле небеска т4леса неиду успоред нити заедно, већ свако за себе ? Тако е. Свако небеско т4ло има своб пут ; а да ние тога, то би се они сусрести могли. И едно из нби , кое е ближе сунцу, и у кое е због тога краћи пут, обиђе таИ пут и за 88 дана, те тако е у години тамо 88 дана и ноћи. А оно небеско т^ло, кое е од сунца наИдал4, — дал4 неголи земла, — обићи ће еданпут около сунца само за сто шесет и четири године (иаше); тако да ће н4гова година бити већа од ц&лога нашег в4ка, у коме се рачуна сто година. Ло! но! Да шта тамо лгоди раде ?! може бити не живе ни едну свого годину дана ? То зна само едан Бог, колко они живе, и живели они тамо. Ми знамо, да е тамо само то едно исто што и у нас, т. е. да е тамо дан и ноћ као што и у иас. Е, добро! А како в то : када земла иде около сунца