Školski list

158

и госпођи, кои играм), или жврку, него 10И треба пуна 24 сата. Зато се у нас и рачуна у дану 24 сата, тако да е дан и ноћ све едно, што и едан обртаи земл& около саме себе. Знам, знам, е а сад већ знам ! А знатели шта се шште врти исто тако, као землн ? А шта хоште ? . . . Жврк, госиодин и госпођа, кад играш по н^мачки. Шта јоште ? Точак у колива, ние л' тако А шта шште? Не, немогу на друго да се с4тим, А новчић ? Знате, кад, га зврцнем па се по столу окреће Тако, тако, имаш право : и треба да знаш, кад би на томе жврку, или на томе новчићу с!дила мува, то би се ш>о0 чинило, да се жврк н4зин неврти, него да се св4ћа окреће, око кое она б4жи саедно с жврком. Када се жврк почне окретати св4ћи, онда се нбои чини, као да се рађа сунце; а кад се жврк почне одвраћати од св4ће, тада оно за нго заоди. То се исто чини нама на нашоИ землБИ ; нама се чини, да се сунце окреће око земл4, а не земла око сунца. Па ово се не збива само са сунцем, а бива ево како : када нутуеш веома брзо на лађи и гледаш попреко, то ти се чини, да ти неидеш, а као да иде брег, међутим он стои на едном истом м4сту. Сад знам да се свагда ие може в4роватн очима. Тако е и са сунцем; не треба в4ровати да Лзлази и залази, да се ра^а и да с4да. Е браћо, да е ко виђео, како сам ко опарен излетио из собе од превелике радости! Господин моИ виче : почекаи, почекаи шште едну реч! Али сад ме већ лако неврати. ДаИ, мислим, да направим жврк, па да га одиа завртим, нека се мени врти, као што се врти земла. Направим ти а жврк, прил ^пим му воском на страни муву, па ти га пустим. Жао ми е само што се он веома брзо окреће, тако да се адноМ и жалостноИ мошМ муви ништа ние видило : ни колко е дана и ноћи било на н4му, нит колко е година около св^ће нашарао! Док ми не до^е куварица па ме увати за перчин : „видиш ти н&га, рече ми, ђе е он нашао посла! Немаш другога посла, шта ли?" 0, ово, тето, ние прости жврк! Да какав е то ? Ово е паметан, реко шИ; ова0 се врти као землн, на н^му бива, и дан и ноћ,