Školski list

100

се шири од стомака до мозга. и налик е на елекрични потрес. Врло е лакомислен посао даклем кога кад мирно спава шале ради наеданпут дреком пробудити; а исто е тако лакомислено хтети кога одвикнути, да не говори у сну, поливан!м ладном водом, или месечару метнути пред кревет каду пуну воде, тако да кад хоће да устане, а он прво метне ноге у каду. Сан са многим саннринма ние опорава, ер су ту све душевне силе у живом делованго, те се не одмвраи. После таквог сна неће човек бити ни мало окрешг&е, као год да е целу ноћ спавао у труцкагоћим се колима, у коима тело нема згодна намештаа ни мира, што е све нужно за право подкреплен$. А даможе човек тврдоимирно спавати, не сме се у последнвим часовима пре легана душевно напрезати и узбудити. Ко се све до легана озбилвним ученбм бави , или се удуби у мисли о навали своих послова, или у шарене слике духа и уображена, било као стваралац или уметник, таи или неће скоро моћи заспати, илићему оно чим се напоследку бавио у сан прећи и у том полунесвесном станго недати му мира и мучити га; ер дух мора да се уталожи, да се прибере пре, него што ће се после напрезанн покого предати. Тако исто бива, кад смо што иили или уживали штогод, што силу уображенн дражи и т. д. па одмах хоћемо да спавамо. Последнвих часова у вече вала се бавити само лаким занимлвивим пословима и тела и душе, не валн стомак тешкиш елима или аким паћем претоварити, не валн мислити о теретима прошлог или идућег дана, па ће нам сан бити заиста тврд и окорави ће нас, те ћемо се окрепл4ни у готру пробудити. Врло е рђава навика не моћи заспати, док се јошт у кревету нечита. Набгоре е чнтати у вече занимлвиве кнБИге. ер ове уморени дух наново крећу и тераго сан, кои се већ био спустио на веђе, али и новине често подстакну кого мисао, коа у сну неда мира; а и не хесапећи овамо опасност, коа прети с тога, што е свећа близу кревета, о ко1о8 опасности имамо толико страшних примера, ХуФеланд дае шш едан савет, али наравно извршити таИ савет една е од наитежих задаћа. Он вели: Бриге валн с халвинама заедно свући. А и телу е нужна опорава, оно мора у пуном смислу речи бити у миру. За то е нужно лежати опружено, и само главу врло малко уздићи; наИбол'1 е лежати на страни, а лгоди се и незнагоћи ноћу преврћу, да не би крв навалила и загушила се на едноа страни. На леђи лежати понаВваше е незгодно, а рђа в