Školski list

олскилисг <№мем«Ж1> »• \ ж/л-тгш лииметнидшиидаижавишЈамвишминшмавиввквмвиивИвиИР Брои 22. У Сомбору 30. Новембра 1868. Год. X,

Пажлћ ивост. Да би деца у школи гледанк« и слушан4м разум евои разбистрити и користна знана себи прибавити могла, нуждно е пре свега да пазе на оао шго учителп иоказуе. предав или иита. Пажлвивост е душа свакога обучаванл. Без н4 нити би наука нити школа деци од нраве корисхи бити могла, без н4 би савтруд учител4в без плодаостао; ер непажлвива иразсенна деца никакво предаванћ несхваћак), и за ш>и се у онаВ мах рећи може да очи имаго а невиде, уши имаго а нечуго. Од учителл у народноИ школи иште се пре свега да мале свое ученике иазити научи, а го ће бити: 1. Кад учителћ свошм умнлнтошћу и благошћу уме задобити свое ученике и тим их чисто као обчара те радо пазе на све оно што им он казуе и показуе, и наНвећу радост у томе налазе кад што добро од учитела свог научити могу. Доиста се из нскуства слободно рећи може, да е она само пажлвивост у школн плодотворна, коа е по децу мила и приатна. Истина даго се деца на пажлкивост и силом приморати, али таква натерана пажлБИваст само е привлдна, и како по душевни тако и тто умни развитак дечш веома шкод љива. Има школа, у коима деца из страха од прута и виргаза ћуте, мируго и чине се као да иазе, ал у ствари самоМ ту се баш природна живост духа нћиховога у самом заметку свом насилно угушуе, и та деца глупава, тупоглава, малодушна и плашлвива постану. Такове школе могу се ире назвати мучишшта и губилишта, него училишта и васпита.шшта, од нбих сачуваВ Боже дечицу нашу! 2. ПажлБивост дечнго обраћати вала с почетка само на оне предмете, кои се виднти могу. Сам говор без показивлна и познаванл ствари, о кошИ се говори, невреди много ни у стариоб школи код одраслие деце, а код мале деце — као шхо су у