Školski list

.ШКОЛОКИ ЛИСТ" излази сваког 1. и 15. "у меседу. Претплата је за целу годину 3 ф ., за 4 меседа 1 ф . а за Србију 8 динара годишље. Учитељи, који имају маљу плату од 300 ф ., богослови и прпправници добијају лист у пола цене. Дописи и претплата шал>у се : Уредништву „Школско* листа" у Соибор.

КАД ТРШ ДЕТЕ ДА ПОИ У ШКОЛУ ? Од др-а Ђ. М. олазеље школе код нас је обавезно: прво је питање, што паи ее оиде памеће : у ком добу ваља почети шиљати децу у школу? у којој су години живота душевне силе тако развијене, да деца могу школу с' успехом да полазе ? У опште се држи, да на ово питање имају да одговоре само лечници и да су само они позвани, да га коначно реше. Али имају ли медицинске науке каквог објективног становишта, по ком би ово питање регаити могли? Еакве су то природне појаве, по којима би лечник могао да изрекне своју дијагнозу, да дете у овој или оној години може са школском наставом да отиочне ? Неки автори мерили су обим груди и лубање, сравњивали су добивене резултате са дужином и тежииом тела, други су изучавали развијање мозга и мерили су тежину му у различитом добу, у нади, да ће се овим испитивањем наћи телесна појава, којаби обележавала стадијум, у ком је дете толико развијено, да може да почне са озбиљнијом наставом. Но све ово било је бадава, резултати трудних мерења нису никаква наслопа дали. За решење нашег питања нема никаквог соматичког знака нити чина, никакве појаве, која би допустила, да се на оенову исте постави једанпут за свагда иеоборимо правило. Живот дечији није само проста вегетација, оно пе расте тек тако као каква биљка. Зарана почне дете да проговара, у говору напредује*брзо, а тим наравно изучава предмете да разиознаје, добива појмове о свему, штј око себе види и што се око њега збива, уЈедно запамти миожину речи, добија све јаче самознање о себи и својој околини. Све је ово душеван рад, који је повода дао неком „медицинарском педагогу," да се изјасни : „да гакола за дете ночиње управо од онога маха, кад се одбије од мајчиних прсију."