Školski list

по здравље ; у последњем чланку „Обичаји, што нас таруиморе" осуђује се ношање тешких болесника у манастире и цркве. Не можемо доста да ирепоручимо ову збирку нашем народу. Колико је нужна свакој кући, толико и још више иотребна је нашем свећенству, које ће се иу ње научити, с ког краја почиње снажење народа. Свака је књига једнако занимива и поред неисцрпног материјала а показане вештине и воље иишчеве. можемо иоуздано рећи, да ће таке бити и идуће. Писац умеће у разлагање своје доживљаје и искуства, што их је као мало који Србин имао прилике да стече путујући као лечник на мору у разне крајеве наше земље, где је познао многе народе и њихсве обичаје. Тако он вешто сиаја поучно и занимиво и жалосно би било, да му његове, књиге народ достојно не прихвати. 24. Рачуница (аритметика) за ирва три гимназијска разреда за више девојачке школе и сродне им заводе. Израдио по дру Фрањи Мочиику и др. Андуија М. МагиЛ , гимн. проФесор. У Новоме Саду издала књижара Луке Јоцића и др. 1881. Вел. 8° с. 280. Цена 1 ф . 50 н. Име Мочниково тако је добро познато у школској књижевности, да је већ то једна гаранција за ваљаност дела, које је пред нама. Али и ерпСки преводилац одн. прерадилац учинио је своје, да књига одговори својој дељи. Скоро свуд му је ношло за руком, да се служи лаким и разумљивим језиком, а то није баш тако лака ствар код књига ове врсте. Цело дело раздељено је на 6 одсека. Иза кратког увода учи се у одс. 1. и 2. упоредо рачунању са целим и децималним бројевима, што је за виши стеиен наставе, ком је књига намењена, сасвим умеспо. Слажемо се, што се код множења, кад је множилац број од више циФара, препоручује, да се почиње да множи са ци®ром на највишем месту (а не као што је уобичајено-са оном на најнижем), јер је то згчдпа нрипрема за скраћено множење и делење, на које ~се практично толи важне методе узима у делу достојан обзир. Само на с. 38. ваља у оба правнла да се исправи, да се као коректура не узимају само десетице, него и јединице кад их је 5 или више, као што је и рађено у изведеиом нримеру. У 3. одсеку предузима се дељивост бројева, где су кратко и јасно наведене белеге дељивости, само је по нашем мнењу требала да дође и белега за 11, коју често требамо а не може се ематрати, да је тако тешка. Изпалазење пајмањег заједничког мултипла изводи се истина на основу разлагања у Факторе, али је инак задржапа стара схема, која је сувише механичка. Ми би препоручили просто разлагање у Факторе, те множење највиших потенција. У 4. одсеку иредузети су обични разломци, а у 5. и 6. одношаји и проиорције, где су хвале вредним начином наведене све грађанске рачунске Форме. Технички изрази примљени су у великој потиуности и разјашњени су као што треба. Дело се завршује нрактичкнм додатком о најважнијим мерама и новцима. Сад неколико замерака. Г. проФ. А. М. Матић неће да разликује у српском једно (јединку) од јединице , што чине сви други језици : у Немаца ЕшђеН и Ешег, у Маџара е^узед и е§уез и т. д. Што је иронустио да ту разлику портави, то је узрок тешкоћи излагања, која се примећава на првим листовима. Уопште има више одредаба, које требају добру цилу.