Školski list

— 84 —

Нека је елава духу мужа, који је био одушевљеп за васпитање и срећу човечанства, који се са нежношћу матере и уједно са дубокоумљем мудраца удубио у најунутарњији живот детињства, који је сав живео за своје идеје и принео им радо и вољно па жртву имање, снагу и живот! Особито женскиње ваља да нрихвате Фреблове тежње и науку, јер само тако прибавиће оне себи оно изображење и она средства, која ће ту целу половину човештва оспособити, да одговарају потпуно свом великом васпитном позиву. СЕДНИЦА СНЦ. ШКОЛСКОГ САВШ ОД10. (22.) МАР. 1882.*) Председавао св. иатријарх, присутни чланови: нрота Јован Борота, управитељ умировљени Т. Димић, управитељ Ст. Лазић, главни школски реФерент и народни секретар. Предмети: вис. кр. уг. минист. шаље 1 иримерак нечатаних унутства за управе мушких и женских учитељск. школа ради практичне наставе и 1 прим. печатана извештаја о школама. Остављају се у архиву ншсав. Вол. саб. одбор саошптава, да је Јовану Фарановићу бившем модошком учитељу одређена приномоћ из српског учитељског мировинског Фонда као негдашњем прилагачу у исти. Чита се и узима на знање извештај ЕШО будимског, који је но налогу СНШС. наредио учитељске конФеренције и позвао ЕШреФерента да исте руководи. — Издају се декрети Милану Настићу за Сентомаш, Гаври Грбићу за Деску, Олги Стојановића за Батању и Душану Кнежевићу за М. Чанад. — Узима се на знање полгодишњи извештај уираве учитељске школе сомборске. Узима се на знање рачун ноднешен од з^нраве горњокарловачке учитељске школе за хемикалије, и нризнаница принравника Петра Машића за нримљену стипендију. Одобрена награда учитељу на тој школи за хармоничко појање и накнада учитељима на вишим девојачким школама у Н. Саду и у Панчеву за суплетуру упразњених бивших катедара. Најпосле износе се Физикалне слике од Хроматка и препоручиће се свима варошким и вишим девојачким школама као изврсно учило. *ј Ни у ову еедницу није позван нпједан од чланова изван Ср. Карловаца. У.

ША&Е Д0 КАЗНВАМ. Као што је по лепо и правилно писање нуждно вештбање у пренисивању, тако је још много нуждније и користнчје не само за вежбање у краснопису и нравонису него и као ирипрема за писмено изражавање мисли, нисање на памет по казивању, које се обично зове: „диктандо." Кад који ученик уме петдесет до шестдееет реченица по казивању на иамет нагшсати, тај је много боље спреман за правилно писање писмених саставака, и много се боље у правоиису извежба него да је научио на иамет од речи до речи најобширнију граматику, и сва нрави ла штилистике. Писање по казивању предузима се у народној школи сваки дан носле подне и то за прва но часа. Ако у школи има више раз-