Školski list

— 152 —

мета предузму. — Ст. Павковић предлаже да се иста иредавања оставе за идућу конФеренцију, почем се неби могла за 1 дан свршити, а кад буде пословник одобрен, онда ће се збор држати 3 дана, на ће бити више времена за ова предавања. — Прима се предлог Ст. Павковића. 7. Учитељ Петар Берић иредлаже, да се као „теме" за раснраву на идућој конФеренцији истакну: 1) У каквом одношају треба да стоји учитељ нрема својој општини и према свом свештенику? 2) Еако би се код нас могао нензионални фонд за учитељске удовице исироте основати? 3) Показати начин, како би се наша школа могла од домаћег васнитања више користити него до сад. — Прима се предлог овог члана и у доидућој седници водиће се о њему расправа. 8. На предлог нредседника да се изберу оцењивачи за нисмене саставе — бирају се једногласно учитељи: Св. Бакић, Ст. Павковић и П. Берић. 9. Председпик изјављује да је дневни ред ове конФеренције изцрнљен и у 12 сах. закључујући седницу именом њег. преузв. г. Епискона А. Стојковића, преиоручује да се чланови збора при повратку у своје општине родољубивим жаром одаду свом узвишеном позиву и да се клоне страначких размирнца но својим општинама. Учитељски збор оглашује одушевљеним ускликом: „Живио високопреосв. г. Епископ Арсеније Стојковић !" и с тим своје саветовање заврши. 10. Св. Бакић напоследку узе завршну реч, и у име чланова збора лено захвали се г. реФеренту, а од стране учитељског збора са бурним „живио! буде г. председник Ст. В. Поповић одноздрављен. Ово је управо цео рад учит. збора, но осим овога било је на састанку овом и друга нриватна разговора и саветовања. Павле Плавшић учитељ помашки врло се тужи на своју онштину, да му ова већ преко године дана никакве плате не издаје, и да се зато тужио вишој шк. власти и да је ова наредбу учинила за утеривање плате и преко свега тога да он своје плате још није добио ! Св. Бакић искао је извештај од г. реФерента, дал' су обвезни и срп. нар. учитељи у држав. пензијонални учит. фонд уилаћивати, као и то : дал' су сви срп. нар. учитељи законом обвезани испит из мађарског језика полагати ? На сва ова питања одговорио је г. ре®ерент на основу досада постојавшег шк. закона, и рекао: да се учитељи ио њему све дотле унрављају, док наш сабор о уређењу закона нагги шта боље и поспешније не донесе. У Ст. Андрији 18. Маја 1882. Петар Бзри$, учитељ.

ШКОЛЕ У БИВШОЈ ВОЈЕНОЈ КРЛЈИНИ Г. 188° [,. У иодручју хрв. слав. војене крајине било је концем школске године 188% 640 народних школа, од којих су биле 523 комуналне, 11 вероисповедне јавне и 6 приватне. Међу комуналним школама бијаху 64 дечачке, 71 девојачка и 388 обосполие, надаље било је 414 једноразредних,