Školski list

— 265 —

и жељу, како да се дође до тога, да ее нередовио примање ие мора ирактиковати. Ми смо довољно рекли, како ће се до тога доћи, асад нам ништа друго не остаје него да норучимо нашим законодавцима : ујЈеап^ сопзи1ез ! (Наставиће се ) УЧаТЕЉСКЛ СШШТИНА ПОДЖУПЛНИЈЕ РУМСКЕ. Друга, трећа, четврта и пета седница. Друга седоица учитељске скунштиае поджунаније румске држана је 3. Августа т. г. после подне. На дневном реду беше наставак питања: „Како да се постигне уснех у леном нисању '? л Бр. 1. Учитељ г. Шуха као предавач рече: Цељ је наставе у нисању, да ученике лепо, разговетно и једноставно научимо писати. Народна школа имаде довољно сретстава за постижење ове цељи. У сврху ову треба у деци пробудити „чуство" лепоте. За почетнике препоручује као једина сретства креду и таблу. ГТри учењу држати се постунности, а згодна је за овај посао метода тактирања. Није за прегледалгце, него да учитељ све сам оио нанише, што ће дати ученицима за вежбање у леиом писању. Слова нак да се свуда једнообразно пишу. При иисању ваља учитељ особито да нази на еедење и држање тела својих учепика. Зато је мнења, да скамије морају бити удешене према телесном развићу ученика. Стеван Јаношевић вели, да му је историјски развитак методе тактирања нрилично познат; али сумња у ваљан уснех лепог писања помоћу тактирања. Лено писање има да буде у школи нод надзором учитеља, пикако пак да се послужујемо тактирањем, јер у томе предвиђа зле последице, да ће се ученици навикнути неправилном и хаљкавом писању. Предавање о „начину да се ностигне лепо иисање" примила је скунштина поред неких примедаба као добро. Бр. 2. Друго питање дневнога реда беше : „Опис" као нисмена задаћа за III. разр. Гига Војновк/Г тврди, да. је свако нитање учитељево задаћа за ученика. Права задаћа треба да је нродукт дечијег знања, које је у школи израђено. Да можемо успешпо писмену задаћу да извршнмо, потребно је, да деца лепо иишу и да дете добро и нравилно мисли, јер Дистервег „вели: ко не уме да мисли, нека се окане ииеања." Среств«>м за ова вежбања нека послуже читаначка градива. Писмене су задаће граматичне и стилистичне нрироде. За стилистично вежбање овакав му је постунак. Прочитава оцек по оцек, испитује за садржину, пита за главне реченице; нанише на табли нитања, један чита а други одговара на питања; ђак гледа на питања а не чита, него одговара на њих јасно; напосиетку пошто је неколико пута ионитао ученике да даду одговоре на питања, избрише ове са табле и иозове ученике, да на памет одговарају на питања. За овим ради сам практпчно чланак о „сумнору" написавши 6—8 главни питања, на која се репродуцира садршина читава чланка. Понрављање нека се тачно држи и то нека ученици прво