Školski list

- 346 —

учитељи, уз награде тим §. одређене, постављали свагде, где на једној школи има више него једап учитељ. Но будући, да се с једне стране обштине тим обтерећују, а с друге стране служба равнајућега учитеља тамо, где су их само двојица, неможе бити особито теготна, а ваља да се гдешто и безплатно и части ради учини, могла би се у погледу тога иримити уредба, која иостоји у цислитавским земљама и увојничкој крајпи, те установити, да та награда иде равнајућега учитеља само онда, ако на којој обштој народној школи им.ју ниже од два учитеља. К §. 132. Овде се мора опазити, да су женском учитељском особљу скоро свуда опредељене плате вигае од плата мушкога учитељског особља — у цислитавским земљама су 80°/ 0 ових нотоњих плата. Обнађе ли се да се с разлога штедње то и код нас попримати има, ваља ће се под једно установити минимум, испод кога се ни у ком случају сићи несме. К §. 134. алин. 3. Када се је алинеом трећем §. 134. школскога закона установило, да су земље, гато их уживају учитељи, својим приходом искључене из урачуна у плату, мислило се је, да је с једне стране приход од тих земаља несигуран, а с друге стране да и онако мора бити незнатан. Но из некојих сиецијалпих случајева, о којих је поводом наставгаега иријепора имала одлучити земаљска влада, увидило се је, да је речени приход од земаља мјестимице репрезентиран доста знатним новчаним свотама. Тако су примјерице у једној обгатиии поджупаније румске 4 јутра земљигата, принадшега сегрегацијом тамогањој гаколи, била у закун дана за 51 Фор. на годину. Будући пак да су тужбе ради нреобтерећења онштина трогаком гаколским многостране, те ће чим тај трогаак надогаавшима квинквеналнима доплатцима расте, бити све то веће: указује се потреба, да се горе наведена алинеја трећа §. 134. школскога закона нреиначи тако да се ириход од земљигата (ораница, винограда, иагањака и гауме), којих је посед скончан са мјестом учитељским, има у нлату учитељску урачунати и новцем проценити тако, да се од чистог катастралног нрихода сваке парцеле одбије иорез и намет, који се од њега има плаћати. Ту установу садржају и сви други нознати закони, осим „уредбе за србске народне гаколе;" из које је ради предмниеване истоветности одногааја дотична установа и нреузета у наш закон од године 1874. Буди, да тај нриход горе реченим начином процењен и буде на млогим местима веома незнатан, биће ипак урачуњање његово у нлату каква така нолакгаица обгатинама, које и тако најмучније смажу податке у готовом новцу, Када се је године 1875. обавила прва класиФЧкација народних гакола, држала је земаљска влада, да ће се и ако је приход од земаља §. 134. гаколскога закона искључен од урачунења у плату, ништа не мање како на вредност тога прихода тако и на доходак од црквене службе где је опа скоичана с учитељском службом, узети обзир код установљавања нлате у готовом новцу. Где је и на колико је то онда можда учинити проиуштено, ваљат ће да се исправи приликом рекласиФикације нароУних гакола у оним местима, где се учитељи налазе, те се и на даље оставе у уживању земаља школских. (Наставиће се.)