Školski list

— 344 —

Но олободно је посумњати, дали је то у истини потребно. Ако се ти састанци сваке године обдржавају, тада, мозке се рећи, да се из њих нити неизлази, већ да један други стижу, те тако се ни једној тамо нотакнутој идеји неда времена да право сазре, ни да се изведе. К тому су предметом већања у учитељским састанцима школске уредбе и гаколски одношаји такови, који немогу бити иодвржени чесгим, а најмање свакогодишњим променама, који иначе такових честих нромена ни поднели неби, па зато нити је нужде да се решавају нити може бити корисно, да се њима сваки час потреса; већ напротив треба да се из неке веће дистанције времена мотре, јер с р тада и бистрије разабиру. Ако се к тому узме, да су у новије време поустројавана у поджупанијама и учитељска друштва, да се иочешће држе неслужбене обште скупштине учитеља; да је за даље обр^зовање слабијих учитеља постарано продужним наставним течајима, било би се бојати, да би се, придржавши к свему томе још и свакогодишње учитељске састанке, непрестано и одвише већало, а мало радило. Толико старање и толики апарат за властито образоване учитеља неможе бити онравдан напрама жалосноме Факту, да из народне школе све само изилазе деца, која слабо, а где што и никако читати и писати неуму, те би се могло рећи и приговорити учитељима, да мислећи одвише на се, заборављају на школу. Још је проти свакогодишњему обдржавању учитељских састанака редом до душе последњи, али, у тешким материјалним околностима нашега народа, такођер уважења вредан разлог тај, да у старом (нровиицијалном) подручју трошак тих скупштина морају сносити обштине. Биће дакле сасвим довољно ако дотична установа у закону од сада буде гласила тако да се учитељски састанци имају обдржавати барем сваке треће или највише сваке друге године, или да у погледу њихових сазива нридржи одлуку влада. К. §. 117. Међу дисциплинарне казни, које се наводе у том § закона, ваљало би под словом мјесто „локалнога макнућа" уврстити нремештање на друго, (једнако или) слабије дотирано учитељско место. Случајеви, где учитељ није толико иогрешио, да би се из службе отнустити имао, а опет се с разлога понајвише локалних на дотичном месту даље оставити неможе; — дакле случајсви, у којима се свагде другде као најпримернија и најсходнија казна учотребљује премештање на друго учитељско место, — били су од крености новога школскога закона веома чести, —■ чешћи него што се је мислило, кад се школски закон стварао. У таковим случајевима иоступа се сада „локалним макнућем." Но јер та казна често иута неодговара кривњи дотичнога и по својим носљедицама можда се ни мало неразликује од казни одпуста, — треба да влада у том погледу руке развеже и да се казна локалнога макнућа са казиом премештања у закону замени. При стварању закона одвраћао је од тога обзир, што би се тим вређадо право избора, које је у погледу учитеља народних обштинама законом ујамчено. Но и у свима другим познатим законима, у којима се право из-