Školski list

- б70 —

Досуђене награде опремиће се одмах но закључку рачуна на њихово определење. Уједно нам је пријатна дужност да се славном учитељском збору у Сентомашу топло захвалимо за готовост, којом се од&звао нашој молби, да се оцењивања послатих нам чланака нрими. Уредништво „Школског Листа."

ВАЈШ УЧИТЕЈБ. Ваљан учитељ је душа народне школе. Од њега иоглавито зависи добар ред у школи и свестрани напредак младежи која у школу иде. Може бити школско здање угледно и лено; школска дворана пространа, висока и видна, еа удесним намештајем и училима богато снабдевена ; могу и наредбе школских власти бити најизредније: — али све то не помаже, ако није учитељ на свом месту. Прави напредак школске деце у првој линији од учитељеве ваљаности и изврстности зависи. Какав дакле треба да је ваљан учитељ ? Народни учитељ је васнитатељ а не само иредавач наставних иредмета. Њему новеравају родитељи, црква и обштина своје најдрагоценије благо, своју милу дечицу, и с иуним правом од њега изчекују да ће он у школи ум дечији изобразити, здравље њихово очувати и оснажити, срдце им принитомити и вољу на добро упутити, те неуморно око тога настојавати, да од деце школске иостану послушни синови и кћери, ваљани и поштени људи, верни синови свога народа, свете цркве и отачбине, достојни чланови друштва човечаског и нрава чеда Божија. Само се онај може назвати у правом смислу ваљаним учитељем, који овом великом очекивању евестрано одговарати тежи, који своје звање учитељско љуби и у њему радост налази, и који дужности своје добро позћаје, за највећу светињу сматра и точно и савестно врши. Као што је почетак мудрости и свију врлина страх Госнодан ј тако су и најнужднија својства сваког ваљаног учитеља чиста и непритворна иобожност и благонаравност. Сав живот учитељев треба да служи деци и народу за образац религиозно-моралног доброг владања. Он мора бити веран син своје свете цркве и у сваком пагледу поштен и праведан човек. Својом умереношћу, уздрживањем, благошћу и трезвеним животом треба да се сваки учитељ отликује, а да се чува неумерености, пијанства, раскалашности, неупутног живота, псовке и богохулства, а као живе ватре да се клони рђава друштва и свију оних књига у којима се опака наука противна светој вери и моралу хришћанском садржи. Ваљан учитељ вели и поштује своје свето звање и у њему највећу радост и задовољство налази. Он љуби своје ученике и стара се да се упозна са њиховом нарави; он снисходи и спушта се к маленим својим ученицима да би их к себи у вис подигао, и изврстним људма учинио. С' тога је он према њима благ и кротак, трпељив, милостив и праведан; сгн је кадар господарсти над својим страстима и неда се занети, да се орди и да мрзи на своје ученике све ако су му они или њихови родитељи што скривили или неприлику какву ироузроковали. Он неирес-