Školski list

— 318 —

Р А 3 Н 0. (Састанак југославенских књижевника.) Југославенска академија знаности и уметности у Загребу, која је покренула идеју о том састанку, добила је од свију ученчх и књижевних друштава на славенском југу одговор, да прихваћају у начелу од академије нотакнути састанак учењака и књижевника југославенских за г. 1885. Усљед тога је филологичко-хисторички разред академије изабрао централни одбор, ком ће бити задатак, да нринрави поменути састанак У тај одбор уђоше др. Фр. Рачки, А. Павић и П. Будмани. Математичко природословни разред сложио се у том, да се на дневни ред тога првога састанка стави расправљање заједничке знанствене терминологије. (Ново школско здање.) 9. окт. освећено је свечано у Брестовцу у Бачкој новосаграђено здање српске школе. Службу Божију одслужио је са четир свештеника пречасни господин окружни прота Љубомир Купусаревић. После службе ишла је литија у школу, где је освећење изведено. Свечаност је завршена сјајним банкетом, на ком је иречасни г. прота изговорио значајну беседу о важности школе. (Праг ) 15. октобра отворен је медицински Факултет на чешком свеучилишту. Тога истога дана постављена је и камена плоча са натписом на кући у Спаљеној улици, у којој је дуго година живео, а после и умро славни чешки физиолог Др. Јан Ев. Пуркиње. (Сомбор.) С радошћу морам нриметити, да се наши учитељи у више места енергично заузимају да појање и певање на такав степен савргаенства подигну, као што се то и нравом захтевати може. На првом месту је црквено нојање, у којем ноказује народ своја нобожна осећања и којим уздиже душу своју к Богу а срце топи у дубокој смерности. Јер у појању говори народ своме творцу из срца и говори као што осећа. Само српски народ је тако срзћан, да има своје народно црквено пој°ње. Зато треба, да сваки учитељ се нрихвати тога, да оно лепо и узвишено нојање но могућству негује, јер није доста црквено појање умети, него га ваља још и сачувати, пред свет изнети, да и свет позна његову вредност. Не захтева се од учитеља појање у 4 гдаса, али у 2 гласа може сваки учит?љ појање обучавати, а то тим више, јер има у школк доста дечијих снага (гласова сопран и алт) Да је двогласно појање мпого ленше него једногласно, нетреба још обашка доказивати. То исто важи и за певање дечијих песама у школи. Са лепим појањем и певањем се народ и васпитава. Ових неколико речи прибележио сам овде само за то, у нади, да увиде наши учитељи вредност и важност нојања и невања, и да се с вољом за успвршавање истога заузму. Неносредан ми је иовод томе дао г. Константин Живковић народни учитељ у Руми, којије нанисао у ноте црквену мелодију „Хвалите" и „Достојно" 6 гласа и послао на поклон збирци српског народног учитељишта у Сомбору. Г. Живковић је први од учитеља, који се прихватио тога посла и написао у ноте црквене мелодије и највећма је на то пазио да медодије верно нанаше, тако као што их народ поји. Доказ томе јесте његово Хвалите и Достојно. Мелодија Достојно је верније написана него Хвалите, јер ова се код нас местимице друкчије ноји, него гато је г. Живковић забележио, Мелодију може само онај добро написати, ко све осећа, што и народ осећа у својој мелодији, У осталом желим г. Живковићу у његовом нослу напредак и надам се, да ће са трудом иостићи оно, гато жели. Драгутин Влажек. (,Дружина сраског народног аозоришта) приспела је у Сомбор и даваће овде представе преко зиме.