Školski list

— 375

Дугом, Дуга пак веже се с Голијом а Голија с Војником. Од југа примиче се нланина Троглав, који се издиже изнад Гацка и Корита. Од југо-запада примиче се планини овој планина Утес и Његош, које иду упоредо с Дугом све до више Никшића и ту се спаја с дрногорском планином. Видош између Стоца и Љубиља, на онда Билиће и Градине изнад Попова поља, где је највиши врх Бјеласница изнад села .Тула - Трећи ланац планински иде крај мора и то се зову приморске иланине, где је највиша виснна у Прологу код Лијевна а најмања је на средини, где је пресеца Неретва; од средине расте висина к југу, н&јвиши су врхови изнад Суторине. Ова је плапина већином гола а особито западна иадина с мора, источне иадине пак тамо нису сиромашне шумом и прорашћем, особито у Прологу што се зове ПГума. Највиши је врх изнад Дубровника около 2700 стопа, Мутровник изнад Суторине, Добраштица, Зуици, Зрница и Зибер прелааи висину од 3000 стона. На занад од реке Неретве до босанске границе друкчије су нланине, где је највиша висина од близу 7000 стопа. Најбрдовитији је део на северо-запад, где је планина Вран у средњем делу; на запад од Мостара иде ред хумских брда до Љубушкога.Најзнатнија су ноља у Херцеговини: Бијело аоље, Невесињско поље, које опкољавају планине: Липета, Морине, Чемерно и Труеина. Гацко иоље, које опкољавају планине : Чемерно, Лебрзник, Дуга, Сомина, Баба и Троглав. — НикшиЛско (доње и горње; иоље. — Мостарско иоље. ЈЈишКе. — Видово иоље код Стоца и долина Брегаве. — Поиово иоље крај реке Требишњице. — Габелско иоље крај реке Неретве између примореке нланине и Градиње. — Љубушко иоље крај речице Требисата. Дувањско (пространо) иоље а и код Љубиња има прилично иоља. Реке у Херцеговини теку у два правца а водомеђом служи планина Чемерно. Једне воде теку у два правца северо-истоку и утичу у Дрину а Дрина у Саву Друге теку северо-западу и слевају се у Јадранско море. — Главна је река у Херцеговини Неретва, многобројни поточићи планински, који истичу из планине Чемерно и Морина, мало по мало образују речицу. Неретва тече између великих стрмена около 30 километ. к северу и прима у себе с обе стране множину поточића, те тако око Главатичева постаје прилична река, где је пуна камена. За тим она окреће на занад и тако тече около 25 километ. до Коњица и одатле обилази планинску узину, јер је нланиве одбијају и тече на југ до Мостара а одатле на ]угозапад и утиче у Јадранско море. С десне стране утичу у Неретву речице: Рама, Јабланица, Радобоља, Јасеница и Требисат, који се у Стругама улева у Неретву. С леве стране утичу у Неретву: Буна у коју утиче речица Буница; Брегава; у Габели пак речица Круна, која је по свој прилици један део реке Требишњице, која такоће с те стране утиче у Неретву. Река Требишњица извире у околини Билећа иснод пећине и тече измећу брда на југ 26 километ. све д ° Корјепића а одатле окреће на југо запад до Требиња, одавде на северо-запад кроз Поново поље, па се за једно 45 километ. губи иснод земље и код села Струјића са свим је нестаје у понору. — Дрина се зове река, где се више мањих речица састају, као: Тара, која почиње исиод северних надина Сињавине планине на граници црногорској и тече преко Колашина