Školski list

19 —

матичин Множина венаца лежала је на самртном одру покојниковом, а брзојави етизали су са свију страиа породици покојнпковој са изразом топлога саучешћа. Чим је глас о смрти покојпиковој 17. Јануара у јутро стигао у Сомбор, одмах је и учитељска школа сомборска изјавила своје саучешће ожалошћеној удовици покојниковој, госпођи Савки Суботићки овим брзојавом: „ Ђол, што је иотресао г^ело србство губитком свога великог сипа и слављеног књижевиика Дра Јоваиа СуботиКа дели, у иуној мери а колегија србске учитељске школе сомборске." С благодарношћу и признаљем треба да се оваки мужеви за углед ставл>ају младежи пашој, потоњим параштајима. Нека је слава неуморном трудбенику и великом књижевнику србском Јовану Суботићу, и вечна успомена у народу србском ! ! В. ГОВОР 0 СВ. САВИ У С0МБ0РСК0Ј СРПСКОЈ ШКОЛИ 1886. ГОДИНЕ ДРЖАН. Високоиречастна госиодо ! Многоиоштовани зборе ! Драги ученици! Први освитак данашњег дана огласише сваком брату Србину од Истрије и кршног нриморја до плавог Дунава, и од Драве и Тисе до Марице, Вардара и Струме — огласише хиљадама хиљада српских душа песмом српског учитеља и просветитеља св. Саву. Св Сава, у детињству на крштењу именовани Растко, беше најмилији син Стевана Немање — рођен 1169. године. Он беше радост и утеха својих родитеља. Мајка му тепа: „Расти ми Растко мој, до греде, Твоје ми очи више, нег царевина вреде. И вреде... вреде... та тб ће очи бити роду Што је сунце земљи, шго су звезде плавом своду." * * И заиста Растко се још у детињству одликовао својом разборитошћу, великом наклоности ка књизи и то баш св. Писму. Немања је чинио све да га што боље спреми за достојног свог насљедника; та његове су велможе и говориле: „Јако с хошчет битЈ! изјештњејши в братији својеј." — Но Растко