Školski list

— 86 —

мећујем још и то, да у овом разреду могу се употребити несме кратке, лаке и занимљиве, а из црквених песама употребити се могу врло згодно прокимени. Ђаци нак другога разреда, који већ имају мало извежбанији слух и знање нота, нека се вежбају у певаљу гласореда (скале) и то по удару (такту). При томе нека их учитељ упозна са трајањем нота и са другим за овзј стенен сходним нравилима певања. Певање песама нека се учи као у првом разреду. Овамо приличе песме саразмерно теже. У трећем разреду схватиће већ ђаци појам о размаку (интервалу), који нека на разни начин вежбају, нри томе могу се употребити гласореди чак са четири крстића и четира беова. Али нека се све то ради више механичним начином. За сада је довољно ако ђаци знају, да крстић повишује онај глас, који је нотом обележен са по гласа и додаје се почетном слову слог 13, дакле —бз, с —С18 и т. д. а бе понижује онај глас, који је нотом обележен са ио гласа и додаје се почетном слову слог ез дакле ћ—ћез, е—ез (постало од е—ез) и т. д. Само ћез може да се зове још и бе. Нека и учитељ протумачи, шта је то Г (Гог1е, јако) р (р1апо, тихо), иначе нека се пева увек тегго &г(;е (средњом снагом). Песме нек се овде певају по нотама, које учитељ увек на таблу напише, а после текст. Најпосле у IV. разреду разјасни се ђацима, зашто се крстићи ибеови у музици уиотребљавају, а усљед тога биће они у стању ма од ког гласа ночевши гласоред образовати. Овамо спадају дур и мол гласореди, такођер дало би се овде употребити и кратка поука о држању тела, и дисању при иевању. Нека каже учитељ, да свако дете може добити леп глас, или, ако га већ има, да га може лако сачувати, ако свој глас у васини не напреже, бос не хода, кад је узрујан хладну воду да не пије, ако неиосредно после ручка, тешкога рада при умореним нлућима не пева. У овоме разреду је могуће поделити ђаке на сопранисте и алтисте, усљед тога вежбало би се двогласно певање. На тај начин упознали би се ђаци са обштим нравилима певања, и на таком темељу дало би се лако у народним школама ова цјел ностићи т. ј. нодпуност у невању. У нетом и шестом разреду пак нека се негује двогласно иојање и иевање. Ово, што сам до сада означио, важи у истој мери и за школе сеоске. При томе има сеоски учитељ и ту згоду, да младеж кад изступи из школе, остаје ионајвише у месту. Дуге зимње вечери недељом и тежетником може учитељ врло добро употребити за вежбање у црквеном појању и у невању, и тиме младежи моралну и илемениту забаву нружити. После би било могуће за неколико година у сваком већем селу склопити иевачки збор. Девојке замењивале би са својим сопраном теноре, осталих гласова има учитељ свуда доста. Госп. учитељи треба да обраћају велику иажњу појању и невању, и да се договоре на учитељским конФеренцијама о начину наставе у невању, коју сам овде укратко нредставио. Практичних средстава неће учитељима оскудевати, само кад се искрено и с љубављу за то заузму. Драгутии Блажек.