Školski list

— 74 —

кој лрилици старати се, да деци и народу за углед служи, и особито ће с вољом и одушевљењем настављати своје ученике у пауци вере и морала, и васиитаваће их религиозно-морално, и привикавати нолазењу цркве и учествовању у читању и појању на недељном и празничиом богослужењу; предходећи им и сам добрим примером и вргпећи своје дужности у цркви радо и свесрдно на духовно сазидање и задовољење народа. Овако радећи у школи стећи ће љубави и поштовања у својих ученика, а преко ових и у родитеља им. Стече ли љубави и поштовања у родитеља дечијих, лако ће моћи извршити задатак свој в ван школе, јер ће му свака паметна реч и поука поштована и радо примљена бити. Радећи ваи школе, у народу, не треба добро ватпитан и образован учитељ никад да се устеже, да у свако згодно доба саопшти своје мисли о овоме ила опоме предмету и догађају. Та учитељ је у својој онштини од најпрвих, на кога ће родитељи у разним приликама да се обрате питајући за савет и обавештај. Прва му је дужност ван школе, да с родитељима дечијима у најлепшој љубави живи, да им савета никад не ускрати. За овај посао има народни учптељ највише прилике, јер он је тако рећи сваки дан у средипи свога народа. Истина да у таким приликама наиђе учитељ кад год и на нротивности, али, ако је уверен, да је добро и спасоносно оно, што хоће народу да саопшти, нека то слободно учини, али мирним и озбиљним тоном и опрезним начином, а са учтивошћу и смерношћу. Нека учитељ никад не заборави, да њему другачији тон и не прилпчи. Таким понашањем најбоље ће показати учитељ колико морално вреди. Тако радећи моћи ће учитељ многу лепу установу (као : читаоницу, певачко друштво и друге) у општини да успостави, тако радећи искорениће многе штетне обичаје и гадне навике. Но, ако је учитељ рад да успешно поради у народу свом на материјалном бољитку, који је основ сваком другом напретку, то пре свега ваља да је сам вредан радиша, штедљив и умерен човек; ако је рад, да зле обичаје и навике, неваљалство и неморалност из народа искорењује, а добре обичаје и морал да уводи и сеје, онда ваља нрво самога себе добро да испита, да ли је он сам онакав, каквим мисли другог да учини. Говори ли н. пр. против љењости и нерада, а сам је лењ и нерадин; против разкоша и расииања, а сам расипа; против пијанства, а сам је у том огрезао ; протпв других гад-