Školski list

— 142 —

С К У Н 1|| Т 11 II а. Пре 8 часова дана 26. Авг. већ се иочеше купити учитељи из свих крајева наше отачбине, иред храм Божији ради призивања св. Духа. По каснијем тачном иопису скупљено беше свега учитеља и учитељица 167, урачунајући овде госте и изасланике учитеље из Србије: 5 учитеља и 5 учитељица. Тачно у 8 х / 2 часова отпоче чин празивање св. Духу у св. Ђурђевској црква под чиноначалством најпреч. г. нроте сомборског са јога 2 свештеника и 1 ђаконом у присуству свих учитеља и лепог броја грађанства. По свршеном чину и заједничкој молитви сви се учитељи упутише у зграду „Српске читаонице", где беше за скупштину спремљено. Читаоничке дворане беху пренуне које учитељима које публиком. Председник местног учитељског одбора: Грујић, заузев председничко место у присуству магастратског повременика, отв^ри скупштину поздравом и добродошлицом, напоменув, да учитељству се није дала прилика за ово 15 година да се састане и о срећи и напретку школе и учитељства проразговори. Даље вели, да последња учитељска скупштина, која је држана пре 15 година у Н. Саду и на којој је он тако сретап био, да је одликован и подпредседничком почашћу, имала је благотворна утицаја и на народ и на школу, јер жељу те скупштине прихватио је нрви сабор црквени, и на основу иницијатсве ове скупштине иослао синове своје у иноземство, да се богате знањем, мудрошћу и искуством на врелу сретних народа. Но на жалост по повратку евом усљед многих ненрилака нису могли стечено оваплотити. — Зашто учитељи нису позивани досад у своје законом ирописане скунштине и зборове, није ми то намера — да су сазивани можда би боље било, али само можда. Оставимо то на страну. Садањост школа и учитељства је жалостна. Грозничаво стање бацило је учитељство у бригу. Поједини глас остајао је глас вапијући — али код учитељства не; они се покренуше једним гласом, и то доста беше да се тако рећи сви искуписмо. Ов<> је врло важан моменат, да се унапреди гакола и учитељство, да обоје добије нова полета, да се оживотворе жеље наше, а то ће бити, то мора бити, кад се има жив орган, који ће му бригу водити. У то вас име ноздрављам; добро нам дошли — с нами Бог! — Потом је председник приказао браћу учитеље из Србије: Н. Поповића, Никетића, Големовића и Големовићку и осталу браћу и сестре, велећи: да браћа и сестре познавајући општу науку, науку Филантропску — педагогију дођоше да учесници буду нашег заједничког рада. Добро нам дошли ! — Живели ! М. иовереник: Молим г. председниче име и место сваког дебатника. Председник-. Браћо, изволите се сад конштитујисати ; но углављеном пословнику изаберите најстаријег за конштитуционог председника. Живио Нестор МиковиК ! Н. МиковиК-. Изволите изабрати за овај чин и перовођу. Живио ЂорђевиК! Н. МиковиА, позива на конштитујисање, прво да се изабере скупштински председник, — живио Грујић, а за подпредседника М. Не шко вић, а за неровође Благојевић, Ђорђенић, Милић и Косић.