Školski list

тање и да га сами једанпут тихо (у себи) прочитају. При том учитељ пази, да сва деца заиста читају. 2. Кад су сва деца једаппут прочитала одређени предмет, оставе књиге на страиу, а учитељ прочита исто још једапиут лагано, јасно и разговетно. Ђаци за то време слушају. Код мање деце може се учнтељево читање успешније заменити приповедањем, ако је предмет удесан за то, т ј. ако је приповегка. 3. Учитељ позпва боље ђаке да приноведају оно, о чему се читало. Ако би приповедање ишло теже, учитељ задаје питања 4. Кад се приповедање сврши, отворе ђаци књиге и читају тачку по тачку, а учитељ разјашњава ненознате речи т. ј. ако ђаци не разумеју њихово значење. 5. По што се ово сврши, узме се још једанаут цео иредмет свестрано у нретрес све дотле, док сва деца не схваге нотпуно све, што им је непознат# и неразумљиво. 6. За тим учитељ напише на школској табли удесна питања, а деца папишу одговоре на својим таблицама или у прописима. (Ово се може уиотребити као нисмеао вежбање, као школска задаћа, или код куће у доколици). Уз оно, што је напред речено, ваља особито пазити на јасан и правилан изговор ноједииих речи и реченица, на правилан нагласак и спуштање гласом, где то смисао и нравилност говора изискује. Кад се цео предмет тако у школи сврши, зада се за читање код куће и до идућег нредавања све још једанпут прочита и разјаспи. Ко овако покуша читати у школи, брзо ће се уверити, да му ђаци боље и лакше читају, да лакше, мисле и да могу увек дати рачуна о ономе, што су прочитали. Код нас је све, што се пз школе изнесе у живот читање писање и рачунање. Остале се науке врло лако и брзо забораве и не користе толико, колико ово троје Осим тога крд се узме у обзир, да деца слабо код куће и ненрочитају оно, што им се у школи зада, онда је овај начин заиста оправдан. Данас што се у школи научи, то је све. Ту ће прут и затвор врло мало, или баш неће на мало помоћи. Истина, да је ово тежак посао и много тежи од онога старинског задавања: „одавде-довде". Али кад учитаљ дође до уверења, да је боље мање пе темељније него много а површно, онда ће доћи до закључка, да треба овако радити. А кад овако