Školski list
— 118 —
текст, те ће поједину молитву рађе говорити преведену него оригинално, а то је противно наредбама свете наше православне Цркве. А што је најглавније молитва Господња, символ вјере и 10 Бож. зановиједи уче ученици у III. или IV. разреду основ. школа опширно и то тако, да ће о сваком прошењу молитве Господње, сваком члану символа вјере као и о свакој заповиједи добити тачан појам и савршено ће разумјети потпуну садржину сваке ноједине молитве. Осим тога у цијелом буквару нема акцената, а без тога }е словенски језик као ошишан. И ако се значење ноједине ријечи био на њој акценат или не — немијења, инак је акценат нуждан ради нагласка нри читању и појању. Вудући пак да имамо „буквар", који је одобрен српско-народним црквено-школским савјетом за школску употребу, у коме, истина, није градиво тако распоређено као у овом буквару, кога оцјењујем, али ипак он нема ни близу таквих' погријешака, каквих сам у Нешковићеву буквару нашао. С тога, кад већ имамо једну књигу одобрену за употријебу, у којој су мање погријешке као распоред материјала и акценти — превиђени, то држим за неумјестно преноручити сличну ' књигу са много већим и круннијим погријешкама, као што је „буквар" од Мите Нешковића. 1. Часловаг^. Овђе су наведенз обичне јутрење молитве односно Псалми но са пријево !ом, али таквим, који не одговара нити словенском нити грчком тексту. Тако у ГГс. 60 ст 1. пУст-ћ значи : "'{риллчџ,*) 3 ни_ како „сух" већ иуст, дивљачан. У истом Пс. стиху 9 ниј« превео ријеч јјШ^нс МАЛ.1М. У Пс. 50. погријешно је преведен стих 6., јер су неке ријечи изистављене, а у грчком и словенсхом тексту малазе се. У Пс. 90. ст 3. . со сдовш" вели се ,Гл по логоу" а т0 не звачи „од помора". У Пс. 93. стр 3 и Е0 = Г др - сгр. 6. сасвим је погрешно преве ден и по пријеводу могао би ученик у неколико схватити и саму садржину тога псалма. Но ни овај као ни осгали нсалми нијесу тако преведени, да би пријевод одговарао тексту, јер нијесу употребљена иста времена као у тексту, него сасвнм друга. Истина, да је писац узео Даничићев прпјевод, али за ученике, којима су књижице намијењене, није добар, јер у грчком тексту стоји оно врирме, које и у словенском. А пошто се нријевод не слаже са словен. текстом, ео )рао не слаже се ни са грчким. С тих дакле разлога не мту лрепоручмти ни „часловац," јер би сс дјеца односно ученици само квариди са рђавлм пријеводом (Свргииће се.) Како да се подхрањује у деце љубав к мстинн и којим начином да се навнкнуто већ лагање нскорсни ? (Свршетак) За развијањз истинитости и угушивање лажљивости код деце врло су згодне прповетчице, у којима се истинитост и лажљивост изнашају са одговарајућим им последицама Ма св4 знамо, да деца радо слушају приповстке; то дакле ваља корцсно упот.ребити. Само ваља децу
*) Славенским писменима штампано је с тога, што у штампарији нема грчких. Еисилон је е, а ита је и. (Кор.)