Školski list
— 154 —
огрев, осветлеље и све препитање и у случају потребе и лекара и лекарије. Колико ће места сваке године бита п којима ће се питомцима давати бесплатно, ипи уз малу наплату. све то, одређиваће скупштина према својој новчаној снази. Скупштина ће поставл.ати и надзорнике и часнике питомачке, а завод би имао да ступи после пет година, кад се правила одобре. Главна скупштина држаће се редовно сваке године у великим одморима школским, а тек по потреби ванредно. Редовне послове водиће часниди и чиновници задружни, а надзираваће их управни одбор од 12 чланова, којегће бирати скупштина на годину дана и од којих имају бити 4 из Н. Сада. За питомце ће се доцније прописати кућевна правила, по којима ће се владати и они и управнп одбор. За случај ако би друштво ма из којих разлога морало престати, прећи ће имаовипа његова на руковање управи срп. нар. Фондова у Срем. Карловцима, од куда ће после та управа из давати штипендије учитељским синовима и кћерима. То су у главном закључци ове новосадске онште учитељске скупштине, која се састала 24. Јула (5. Августа) у Новоме Саду, да оснује овде за своју рођену децу конвикт ради лакшег и бољег васпитања и образовања њиховог, а којима и ми желимо најбоља успела.
В. А. ЈЕВТУШЕБСКИ, В. Ј.СТОЈУНИН И I.Ј. ГЕРД. * (Свршетак.) Нијесу се навршила ни два мјесеца, како је сахрањен В. А. Јевтушевски, већ сахранисмо и другога знаменитога педагога: В. Ј. Стојунина. Он је умрво 4. Нов. 1888. г. Владимир Јаковљевић Стојунин родио се 1826. г. ГГрво своје васиитање получио је у трећој петроградској класичној гимназији, коју је свршио г. 1845. Већ овдје показао је Стојунин између свију својијех другова необичне марљивости и наклоности списатељству. У 14. год. својој написао је пјесму „ Кче . ззонку." У VII. разреду написао је састав : „Б^глбш взглндљ на исторпо образовашл," предавши га на расуђивање својијем друговима и учитељу руске књижевности. Старатељ научнога круга Мусин-Пушкин, обратио је пажњу на гимназијски састав и у својем циркулару одазвао се о њему овако : „Избор теме није према снази писца, али може бити доказом његове мудрости и пажљивости. Такијем начаном започео је Стојунин већ у младијем годинама приљежно и много радити. Сав остали његов живот био је посвећен неуморному и корисному раду. По свршетку наука на универзитету постане Стојунин предавачем рускога језика и књижевности у истој трећој гим-