Školski list

— 12 —

и овде су само два ппжа рпзреда. Многа Србска деца иду у коиуналну грађанску осморазредну школу местну, која се у великољеп ном здању налази и у којој честити свештеник г, Матијевић Србску децу у науци Христијаиској и Славенском читању. <ч местнп Срб • ски учитељ их у иојању прквеном обучава — Успех ученика у вероисноведној школн Костајничкој је добар и учитељ је дневник и распоред наставног градива на лекције точно водио. Школски намештај је Србско грађанство Костијничко из чистог прихода овогодишње светосавске беседе набавило, али се у училима оскудица велпка још опажа и желити би бпло, да се нађе имућних Србаља у дољним нределима, који би родољубдпвој, али маленој општинп Костајничкој најнужднија школска учила поклонили. И у овом месту препоручено је, да ое настава са трећим разредом прошири и да сви нтмени грађани у Србску школу своју децу од сада шаљу, бар док четврти разред не сврше У Дубици нрегледанаје школа 17. Јулија нре подне. Здање је школско овде забатаљено, у њему иечистоћа влада. Учитељ не станује од д}жег времена у школском здању, него у својој кући, у којој његова супруга крчму држи ; врг школски је коровом обрастао. У школи је 19—понајвише мушке—деце уиисано, од којих 16 у првом, 3 у другом разреду. Од последњих једно је дете римске вере. Заменпк гл. школ. реФерента у присутству нароха и неколико грађана исиитивао је децу и резултат тога исиитивања је био веома жалостан. Деца школска немају ни појма о Богу као Отцу небесном, не знају именовати три лица Божнја, шннта не знају из библијских повести, нитн знају казатн значење Божића, Богојавлења, Великог Петка ни Ускрса. Само неколико деце знају молитву Господњу и Богородице Дјево и то погрешно и без разумевања, а друге нронисане молитве не знају ни мало. Ученици православне вере у другом разреду не знаду добро Счмвол Вере ни Божије заповеди ; поЈати деца нису ништа учила. Само неколико ученика првог разреда умеју Србски којекако считавати и нешто мало иисати, а осталн ни ннсмена не познају. Ученици другог разреда прилично читају Србски и пишу, а онај римокатолик сам зна читати с латшшцом. — У црквено-славенском читоњу успех је сасвим слаб. У осповима рачуна успех је тако!)е врло слј б. Очигледна настава није деци давана, а слике за ову иаставу држе се у орману затворене и деци се не ноказују. Учитељ је водио само диевник о изостајању и то доста неуредио, осталих записника нема ; о прописаном наставном плану и о васпигању дечијем слабо се он бринуо. Учитељ С. Н од внше година у раснри живи с парохом и од почетка те распре пренебрегава своје душности у школи и у цркви, имајући уз себе отменије грађане, који му страну држе ; дочим је прост народ на странк пароховој и овога због ревности у црквеном благоустројству поштује. Парох опет — по кззивању учитељевом — просте људе нагоаара, да децу своју у комуналну школу шаљу и доиста много Србске деце нде и у саме нижв разреде Дубичке комуналне школе, која се у добром стању налази. У Јесеновцу на Сави прегледао је заменик гл. школ. реФе-