Školski list
— 123 —
СТАРО И НОВО У НАСТ1БИ ГЛУ10НШИХ. ХипнотизоваБе глуво-немих. Шта је хипнотизам? разјаснио је најкраће и најјасније про®есор Сенлпор. Он вели: „Хипнотизам се назива стање у ком индивидуа слепо следује и вргпи захтеве оног, који њоме управља (манипулише). — Из тог је јасно, да хипнотизовање може по „медија" да буде опасно. С тога се њиме лечници у Немачкој нерадо служе, а особито саветују да се ту чува од невешти и нестручни људи. ПроФесор Евалд у Берлину противи се њему и као иоступку при лечењу. С правом вели др. Мол у свом предавању, држаном у главној седници медицинског друштва у Берлину,-да би се правно ови покушаји требали само лечницима дозволити, и то у присуству особе, коју хиинотизовани ссбом новеде. — Човек, који је том операцијом туђој вољи подчињен, може лако да учини, преко чега ће се целог века после кајати. Може своје имање другом да препише, може наговором другог убити, може крађу, и ма какав преступ учинити. Из тог сљеди да би се оваки покушаји законом имали забранити и строго казнити. ПроФесор Менцед вели да је оно без значаја и као љекарија, јер по његовом искуству бивају здрави хипнотизовањем нервозни, а нервозни још већма нервозни. По свршеној дебати није могао др. Мол оправдати хипнотизам нигде и ни у ком погледу. Не треба дакле примити као алву све што нам долази из Америке или из Париза, јер само код болесни умова може хипнотизам имати успеха, и то само пролазног. Дакле и ако је хипнотизовање нарочито по медичку знаност од неке важнооти, ипак је оно још и тамо по мњењу стручњака тавао и мистериозно. Тако нас учи бар др. Адолф Стримпл (8ћчипре1) на 480. стр. свога дела: „Бећгћисћ <1ег крсиеПеп Ра1ћо1о§Ге ип(1 Тћегархе <1ег шпегеп КгапкћеИеп." Познато је да има више врста хипнотизовања, ал пошто се нас ово ништа не тиче, то прелазим на врсту хипнотизовања, коју је покушавао др. Беркан из Бруншвика на глуво-немима. Ове покушаје обелоданио је он у 6. бр. „ВегИпег кНшзсћег \Уосћеп8сћгШа" за год. 1887,, на основу чега вадим ове податке: Пошто се код питомаца опиту подвргнутим глувоћа са свим кон* статовала, то се приступило самом чину, пошто глуво неми непрестано укочено гледаху у ејајну стаклену куглу. Хипноза је увек за 5—9 минута за руком пошла. Приликом исте говорило се глуво-немима у уши разни вокали, тад се звонило или звиждало. Тад се хипноза на скоро обуставила, кроз 8 дана опет понављала, и на сваком 4—6 пута покушавала. При хипнотизовању се пазило и да се не стоји на истој дасци са медијем, да се не би пљескањем руку, звиждањем и пуцњавом канџија, иод потресао. Тиме поддстакнут би се глуво-неми окренуо или руком значио, те Фаличан слух подражавао. С тог кад је време допуштало, предузимало се ово у врту. Годину и пб по хипнотизовању, појавили су се овакови резултати.