Školski list

— 42 —

био, знао је св. Сава и овога, својим мудрим говором а божијом помоћу на мир склонити и снасти срнску земљу од туђа — можда — господареља, а срнски народ од крвонролића. После кратка боравка свога међу браћом својом врати се св. Сава натраг у Свету Гору, а из ове не за дуго у малу Азију у град Никеју, да умоли васеленског натријарха, да овај постави и одреди једног архиенископа, који ће српском црквом као независан архипастир управљати и бранити срнски народ и цркву од других разних народа, који су хтели Срнство од нравославие вере да одврате. Васеленски патријарх у споразуму са царем нонуди тај тако велики и свети чин самоме св. Сави с уверењем, да од њега снособнијег нема. Након дугог опирања прими се св. Сава тога великог с&на и би рукоположен за епискона год. 1222. а уједно и проглашен за архиенископа српског. Као митроносац врати се натраг у своју милу Србију, подели целу срнску земљу на 12 енисконија и у њих постави и посвети за еписконе најодабраније своје ученике, који ће народ српски на стазу права хришћинска живота водити и учити. У школама нак постави ваљане и вредне учитеље, који ће српску младеж нојити духом православним и неговати у њима језик, веру, морал и просвету. Сам св. Сава многе ноганичке обичаје у Србији укинуо је и хришћанскима заменуто. Срнску децу у чврсту узданицу нашу сам је св. Сава себи нризивао и у закону божијем, у духу нравославном васнитавао по речима цара Давида: „Придите чада послушајте мене, страху Господњу научу вас." Као архипастир крунише свога брата Стевана првовенчаног краљевском круном и заогрне га царском багрјаницом, као зар да и овај свој народ заогрне срећом, једнаким нравом и љубављу. Кад је тако св. Сава цркву, школу и државу у најбољи поредак довео и увидео, да је чврст корен православља међу Србима, који се и при најтежими горким временима из Србина ишчунати не ће, науми, да још један пут обиђе света места и да се поклони гробу Христову. Своју намеру и остварио је св. Сава па обишавши св. земљу сваком даном нриликом у нуту своме учио је народ, нроноведао слово божије и служио службу божију, као што чињаше и у пређангњим својим нутовањима. У новратку своме удари преко Бугарске и дође у град Трнов где је у очи Богојављења 1287. последњу службу божију одслужио и водицу осветио. За мало па се ^тзболи и своју племениту и свету Богу душу нреда 14. јануара т. г, у 68. години живота свога. После годину дана тело му нренешено буде у манастир Милешево, а год. 1595. бежбожни и грозни Синан паша турски даде свето тело из Милешева у Београд пренети и на Врачару у прах и пенео сажећи, као што мало час чусмо и из декламоване несме, коју је вредни с.рнски књижевник и неуморни трудбеник на пољу наше просвете Ст. ЈГазић спевао. Ето драги моји слушатељи рекох вам у кратко ко беше св. Сава и шта учини Срнству. Пуним правом можемо тврдити, да нам не беше св. Саве, Бог зна, били Срнство данас после толико пренаћених јада, носло 500 годишњег робовања, после толиког турског зулума опет било Српство, а да не изгуби веру па чак и народност своју.