Školski list

— 10 —

везне 1,828.295 деце ; од ових је ишло у школу 1,581.974 деце. Без наставе је остало 246.821 дете. За повторну гаколу било је пописано 696.274 деце, у школу је ишло 475.834 деце ; није ишло у школу 220.436 деце. Похађаље свакидашње школе било је најгоре у Мармарошкој жунапанији ; у овој жупанији је само 46'94 % од броја за школу снособне деце ишло у школу. У Сатмарској (60 - 72 %), Силађској (62'20 %), у Крашовској (64'56 %), Солнок-дубошкој (64'80 %), Хуњадској (65'24 %), Угочкој 74'83 %), Арадској (70.25 ° 0 ), Торданско-марошкој (73'48 °/ 0 ), Чикској (74'83 °/ 0 ), Бихарској (77'56 °1°), Колушкој (78 °/ о)ј Берешкој (78'67 %), Чонградској 79 %), Арањош-торданска (79'14 °/о), Фогарашкој (79'06 °/о)> Турчааска (79'92 °/о), Мало-Кукуљској (82'37 °/о), Тренчинској (84.77 °/ 0 ), Заланској (85'54 °/о), у Торонталској (86'41 °/ 0 ). Врло добро су похађане школе у Барањској жупанији (97'94 %), Острогонској (98'04 °/ 0 ), Мошонској (98'15 °/ 0 ), Шопронској (99'43 °/ 0 ), у Фиуми (Реци) (98'73 %). Од наред наиоменутог броја за школу способне деце било је 1,288.189 мушких, и 1,236.380 женских. Од за школу обавезних мушких ишло је у школу 85"37 °/ 0 , а од женских 77,49 °/о, По вери било је највише римокатоличке, реФорматске и јеврејске деце у школи. На првом месту су реформатске вере од 1000 ишло је у школу 881'7, најмање је ишлоушколу код гЈЖО -католика (унијата) од 1000 само 622Т детета. По језику било је 1,263.011 Мађара, 334.704 Немаца, 399.568 Рошана, 331.596 Словака, 72 832 Србаља, 47.077 Хрвата, 75.781 Русина. По полажењу школа на првом месту су Немци (90'83 °/ 0 ), за њима су Мађари (85 65 °/о) ; на последњем месту су Романи (60'82 °/ 0 ). Од деце која су била у школи њих 85'33 °/о С У К Р 03 8 месеци походили школу, мање од 8 месеци 14.67 %• Д а Ј е број деце, која су свршила потпуно школску годину нарастао са 37.489, кад је и број деце која нису довршила школску годину нарастао са 4711. Број отсутних часова је врло велик. 1,304.599 деце отсуствовало је у 21,077.338 часова. Неизвињсних отсутних полу дана било је 1,057.883. За неизвињена отсуства утерано је глобе 36.122 ф . 8 нов. Од своте која је потрошена на издржавање школа, употребљено је 175.971 Фор. на књиге сиротим ученицима. Од броја деце која су ишла у школу 91' 19 % имало је сав школски прибор, а није имало 8'81 % или 181.469 ученика. Године 1890. било је 240.111 ученика који истуиају из свакидашње школе, и од тих је 229.753 положило испит. Н>их 221.429 знају читати и писати, а 8.324 знају само читати, а писати не знају. Године 1889/90. од 12.685 општина њих 10.647 су издржавале по једну или више школа; 1.784 општине су издржавале своје школе са суседним општинама; у 243 општине нити је било у месту школа нити су са суседним општинама издржавале школе. Највише општина без школа било је у жунанијама: Бихарској (55), Хуњадској (29), Земплинској (18), Крашовској (13), Солночко дубочкој (12), Шарошкој (10).