Školski list

— 70 —

благодати у Хрнсту, која нам даје нови живот, духовно иреиорођење у царству Божнјем. * * * „Сви људи без разлике потребују наставу. Настава се има рано започети и трајати за цело време младости. Време младости јесте златно доба човечијега живота; то је доба само за учење способно а не за озбиљан какав други рад. „Сви људн треба да се у детнњству п у младости уче и васпитавају и то најпре и пре свега сваки треба да се учи на свом матерњем језику. „Школе су нуждне за децу свију сталежа људских. Сваки па и најпростији човек треба да се у школи учи. „Она је настава само добра, која је природи сходна и удешена према пријемљивости духа детињега. „Иишта није у разуму што ннје најире било у чулима. Шн1 ез! 111 ш1;е11ес1;и, диос! поп рпиа {'иега1111 зешш." Прва настава трзба да је очигледна, а свака настава треба да се оснива на добром методу, и да се у њој постуиа од познатога к непознатому; од ближега к даљему, од лакшега к тежему. „Најпре покажи ствар, нека се деца с њоме свестрано упознају, па онда се тек с децом разговарај о тој ствари и упућуј децу да се очигледним пос.матрањем размишљањем, и сравњивањем покушавањем и радом сама упознају са корнстним знањима н вештинама. % •* „Најпре покажи ученицима ствари, па се о њима разговарај, научи их нравилно говорити и мислити, па тек онда прелази лаким и разумним начином на учење граматике тога њима већ познатога јсзика. Сваки језик и свако знање најбоље се научи практично у говору и у саобраћају. „Најпре нека се задају примери. Примери нека су многи н из њих нека ученици по упутству учитељевом проналазе сами правила. „Пре свега ваља вештбати спољна чула, затим памтење, и уображање, па тек напоследку разум и разсуђивање. „Ништа нека ученнк неучи на памет, што није најпре иознао п схватио, и што му се није омилило. „Само оно треба учити, што има велику важност и по