Školski list

— 194 -

Глиша Јорговић рођен је 1824. год. у Бочару од честитих занатлијских родитеља. Ту у месту рођења свршио је основне школе а средње у Темишвару, затим отиде у Оомбор где је свршио учитељс.ку школу 1842. године. Прво је учитељевао у Карлову затим у свом родном месту Бочару, а пре четрдесет година изабран је за учитеља у В. Кикинди и то IV. четвртску школу, из које за 40 година нигде премештан није био. Пуних педесет година отправљао је учитељске дужности вредно, тачно и савеетно, свагда на задовољство претпостављених власти. У оно време када се увађао у наше школе нови начин предавања био је покојник већ од старијих учитеља и навикнут старом начину предавања, па му је доста тешко падало привикнути се новом начину, но он је показао шта може воља, шта може љубав према школи и њеном напредку да учини. Кад се почело по новом начину предавати у нашим школама, покојник је марљиво пратио развитак тога начина, где год се дала прилика да се упозна с тим, било практично или писмено, он ју није пропустио, те се толико уоавршио, да је доцније упоредо са млађим учитељским снагама радио, па многе млађе својим радом и надмашио. Ученицима својим био је прави отац. Својим благим поступањем и очинским саветом умео је улити у њих многе врлине, које красе човека. ЈБегови ученици не само док беху у школи него и доцније кад људи посташе, поштоваху га. Сваки се од њих радо сећа оних дана кад је школу похађао ; сваки је добро утубио искрене савете свога учитеља, по којима се сваки владао и свој начин живота удешавао. И као људима био им је добар учитељ и искрен саветник. Многи од његових ученика данас су примерни и ви^ени грађани в.-кикиндски. Из његове школе имамо данас много добро васпитаних ратара, имамо званичника, учитеља па и великодостојника, свима тима први наук дао је наш врли покојник. Он је васпитао Сриству до 8000 деце. Више година је био управитељ срп. нар. школа в.-кикиндских. Управитељске дужности вршио је шго год је више могао тачно и савесно. Он је обилазио школе у школске дане, а у својој школи држао је предавање у одморни дан, кад би требало да се одмарао он је и онда радио, само да не заостане или што да пропусти. Од много година био је председник срп. учитељског збора, и као такав умео је одржати слогу и љубав међу учитељима. Само његовом очинском и пријатељском понашању могла је слога опстати. Старијима је био пријатељ, а млађима и отац и пријатељ. Никога