Školski list

— 203 —

Вршачки учитељи замодише тамошње српско православно свештенство, да на сами дан прославе уз свечано богослужење обаве и блатодарење за живот и здравље као и многогодишњи рад јубиларев. У Панчеву је цела колегија учитељска срп. више девојачке школе уз присутност целокупног патроната и осталих многобројних гостију с ученицама заједно приредила прославу пре службе, на којој је прослави говорио о животу и раду слављеникову управитељ Св. Дамјановик а ученице певале за то згодну песму. * И тако завршујући овим све податке о овој реткој прослави и значајној свечаности пуштамо овај опис у наш народ, сећајући се оне истините изреке, да је само онај народ заслужан својих великих синова, који их знаде и поштовати; а овом је приликом Срасни парод потпуно то и засведочио. За то и опет ЖИВвО СрпСКИ народ! Живео слављеник, Никола ђ. ВукиЋевиЋ учитељ учитеља! Слава и хвала му! Прире^ивачхи одбор.

ЈША БЛАГОДАРНОСТ. IIа дан четрдесетогодишње прославе мојега учитељског рада 17. Октобра о. г. примио сам из свију предела србских многобројне знаке љубави признања и поштовања, не само од мојих благодарних* ученика и ученица, него и од других велеуважених особа, учитељских и проФесорских колегија и задруга. Како ми није могуће свакоме посебице захвалити на указаној ми том приликом почасти; то за пријатну дужност сматрам путем „Школскога Листа" моју најтоплију благодарност изјавити свима, који су доброту имали ову моју прославу брзојавно или писмено мени честитати. Ја ћу се и одсада трудити док год узживим, да се достојан покажем великог и редког отликовања, са којим ме је Србство овом приликом усрећило. У Сомбору, на Никољ-дан 1893. Никола ђ. ВукиЂевиЋ, управитељ и најстарији про®есор учитељске школе србске.