Školski list

— 13 —

Франке, као и Коменски, и првом и последњем реду ставља родитеље за васпитатеље тражи од родитеља, да су они (родитељи) у првом реду позвани, да своју децу васпитају, а највише примером свог живота и владања. Као што видимо Франке се разликује од Коменског у овој тачци у томе, што он и не спомиње учитеље и школе, а слаже се са Коменским, што исто тражи од родитеља, што и Коменски! Ирема данашњем схваћању би рекли: да је Коменски схватио образовање као спој из васпитања и наставе, а Франке је схватио образовање само као васпитање, што је противно правом образовању, коме је циљ „свестран развитак душевних и телеских сила човечијих." А сад, да пређемо на назоре о срествима и начинима у образовању! Коменски на првом месту као спрему за сваки рад ставља постепеносг и ред у времену и у материјалу; „јер је и сам човек склад (хармониЈа), па воли складност" (0. т, У.) Даље Коменски меће очигледност као почетак сваког рада, а по оној Аристотелесовој „№ћП ее(, т т<;е11ес{и, диос! уоп Аи(:, 111 бепви," или по нашој народној „Оно ти знам, што видим." Тиме, даклем, упућује Коменски како се заиста право човек учи и образује. „Кет о1те 8асће," вели Немац. Према том је нуждан сам предмет, о ком се учи, или слика му, па тек онда о њему г што свестраније говорити. Свако учење да је лагано, постепено и да се понавља, а по оној Еере1ЈсЈо та1ег еШсПогит. И Франке тражи ред, и то одмах, односно одмах прелази на ред унуграшњих сила човечијих т. ј. да се воља и разу т м човечији из ране младости довађају у такови одношај, који би био слика праве побожне, а не грешне душе. Коменски упућује на ред у природи, делу Божијем, те њим упућује човека, да и он удешава ред својих унутрашњих сила т. ј. да човек помоћу природе и њеног реда себе тако усавршава, да може да позна Бога, и да га према том слави као Творца т. ј. Коменски иде за тим, да се образовањем човек развија, да се у срца и душу усади свако добро, док — као што већ рекосмо — Франке хоће да образовањем искорени „урођено" зло и да на његово место усади добро. Из свега до сада реченог видимо: а) да влада нека сличност у животу ова два педагога, а сличност у раду је већином у подражавању т. ј. да Франке као млађи подражава Коменског,