Školski list
— 146 —
Године 1851. изиђе на свет прва његова словничка Читанка, коју је издало ц. кр. министарство просвете у Бечу. Следеће затим године напише Иван своје „Педагошке Искрице." Године "1853. венчао се са својом вереницон млађом ћерком ц. кр. мајора Пиркерта, која му је била верна сапутница живота до своје смрти пре годину дана. Од 1854 —1862. као учитељ у Пожези настави Иван онде свој књижевни рад у „Невену". Године 1858. изиђе на свет у ц. кр. наклади школских књига његов: „Упоравник за почетницу и прву словничку читанку." Кад је 1859. године почео излазити педагошки лист „ Нааредак појави се он, као најбољи пријатељ и сураденик његов уз Мијата Стојановића и друге најстарије врстне раденике у овом листу. У то време налази се његова рада и у „Школском Листу" овом. Године 1862. позван је од загребачког градског представништва: за учитеља градске школе на Каптолу, ту се започео трећи најревностнији и најзаслужнији део Иванова живота. Ту уз узорни рад у школи, показао се његов ванредни организаторски дух, при оснивању учитељских друштава, и образовању млађега учитељског нараштаја у напреднијем духу. Приликом прве скупштине хрватских учитеља у Загребу 1872. изабран је био Иван Филиповић заједно са Мијатом Стојановићем и Стјепаном Бузолићем за председника исте скупштине а сљедеће 1873. године на славном збору Славјанских Педагога у Бечу, изабран је био он за првога подпредседника. Жруну свом организаторском раду поставио је Иван Филиповић дивном замисли, да се сагради у Загребу „хрватски учнтељски дом'', у којем да буду под својим вл.аститим кровом сдружена сва учитељска друштва. и да буде у њему конвшст за учитсл>ску децу, што се у Загребу уче. Ова је замисао доиста и оживотворена и сада ено хрватски учитељски дом у Загребу на свеучилиштном тргу диже своју поноситу главу поред других монументалних здања намењенпх народној просвети. Уз то организаторско деловањо, није Филиповик напустио ни своју књижевну радњу. Из тога времена издао је он у лепом преводу: „Приповедке Фр, ХоФмана за младеж обојега спола."