Školski list

— 98 —

или каткад излази на хладноћу, што се навикао на топлу собу а одвикао од хладног ваздуха, па онда је сасвим природно да мора захладнити чим разњежен на хладан ваздух изађе. А да шта би радила онда на тај начин циганска деца? Та ти би онда сви морали поумирати од првог зимског ветра. Па погледајте их, здрави су и чили као челик, па нити имају топле хаљинице, а овамо их зима бије да би се човек смрзао. Е али онч су навикнути на сво непогоде годишњих доба. Дакле главна цељ нека је учитељу и родитељу, своју децу привикнути на све иријатне и непријатнс природне законе и појаве. Само тако дете, које уме и може прилагодити свој темперамент природним законима, које навикне сиоје тело чврсго држати на зими и хладноћи, коме не смета врућина, које је окретно, живахно, весело и здраво, само тако дете велим биће сачувано од разних болести које наилазе највише на ученике основних школа због недостатка и незнања здравствених правила. Нећу овде да истичем доказе, да је ради телесне лепоте, развитка, здравља и дечијег ума на првом месту нужна гимнастика т. ј. неговање и вежбање тела и његових удова. Гимнастика је данашњим даном обавезни предмет за основне школе. Зашто се она морала завести у осн. школи као обвезан предмет, разложићу са неколико речи о последицама и узроцима болести, која невину дечицу унесрећавају, те скоро сваке године мал' не које у неким местима плати главом и ире времена у гроб легне, а те су: 1. Главобоља. У школској соби има много ученика. Има их по неким 80—-120 ученика. Ту су вам деца различито обучена, јер су разног сталежа. Богаташево, или рецимо коме може бити дете је дошло из топле собе у добром топлом зимњем оделу у топлу загрејану школу. (Газуме се зими.) Код куће је тако дете било слободно (комотно). Седело је како је хтело, играло се колико је хтело. Али дошавши у школу морао је сести у узану али дугачку клупу где по 4—6 ученика седе згрчено, стиснуто један до другог, па ни један се ни мрднути не може. Онај сиромашак, који је из хладне собе дошао у топлу, такође седи до онога, који је из топле у топлу собу дошао. Наступа сад испаравање. Оно мало свежег ваздуха што у школи беше нестаје, јер га толика деца могу набрзо потрошити удисањем, а још брже напунити школоку собу поквареним избаченим ваздухом. Па шта онда ? Наново гутају покварен ваздух. Лице порумени, онда побледи, па се онда и зноји. И онда се крв узмути