Školski list

— 179 -

перфектно говорио немачки. Вративши се оданде, учитељевао је од 1881—1888. у Примишљу, а онда доби место на грађанској школи у Новој Градишки, где је остао пуних десет година. Ту је стекао глас врло ревна и врсна учитеља. Кад је пак год. 1894. Високи Школски Савет обзиром на велику оскудицу Србаља учитеља у краљевинама Хрватској и Славонији одлучио, да се у Пакрацу на ново отвори учитељска школа, која је 1878. затворена, највише се мислило о томе, коме да се повери управа тога завода. Требало је наћи човека, који потпуно познаје овдашње школскв прилике, како би могао уредити овај завод сасвим онако, како се данас захтева. Избор паде на покојника и он дође пун одушевљења, у јесен 1894. у Пакрац. Без ученика, без проФесора, без учила, без школскога камештаја, нашао је овде само школску зграду, па је сада морао све сам из темеља градити. Искусна саветника нашао је у Високопреосвештеном Господину Епископу пакрачком Мирону Николићу, који му је на сваком кораку и збором и твором помагао. И тако ево већ након две и четврт године има ова школа три разреда са шездесет ученика, целокупан модерни намештај, библиотеку проФесорску и ученичку, учила за све предмете и гимнастичке справе. Његовом заслугом састављен је за ову учитељску школу наставни план сасвим онакав, какав је прописан и за кр. земаљске учитељске школе у Хрватској и Славонији, али је поред тога нарочита пажња посвећена оним предметима, који су нужни православним српским учитељима. Колико је ова учитељска школа и код виших земаљских власти стекла поверења види се и по томе, што је кр. земаљска влада у Загребу уступила овој учитељској школи овдашњу комуналну школу за веџбаоницу. Све ово уређено је у кратком времену од две године дана под покојниковим руководством, а тиме је заводу у главноме дат онај правац, којим треба да ступа и у будућности. Покојни ђурић био је, као што је већ горе споменуто, неуморан у своме раду. Још као ђак у Бечу слушао је поред својих студија и предмете других струка. Био је нарочито добро верзиран у геограФији, у немачком језику, у цртању, економији и моделирању, поред тога, што се бавио главном својом струком, математиком и природописом. Био је и врло добар гимнастичар, па чак и у музици знао је главне ствари и свирао је у виолину. С тога је могао свакога проФесора у случају болести заменити, и било је часова, кад је он — проФесор математике и природних наука замењивао болесна катихету на часу црквенога појања. За ученике своје имао је много осећаја и љубави, а види се то по томе, што се бринуо, да готово свакоме од њих нађе какову било потпору. Његова је заслуга, што су многим овдашњим ученицима отворене најотменије грађанске ку&е, у којима су примљени као чланови Фамилије, а његова је такођер заслуга, што се у Пакрацу за потпору сиромашних ђака скупи годишње у новцу