Školski list
Пиоац ових редака намеран је био у своје време оиширнији предлог изнети у погледу оснивања забавиљишта; но пошто г. Радиша жури највишу власт школску, да „ове ствари као горуће, које од/гагања не трпе, ваља одмах, или бар што ире решити",*) то се и писац овога чланка побуђеним осећа своју примедбу учинити, да, ако би се хтело „одмах или бар што пре решити," да се не реши баш са свим у смислу чланка г. Радише, а и пре но што би се на врат на нос решило, боље би било, да се наша највиша школска власт у овој ствари претходно стави у споразум са проФ. колегијама учит. школа, које ће јој свакако најбоље моћи саветом послужити... Забавиљишта, или „стручни течајеви за образовање забавиља" као стручни заводи, сродна су са учит. школама, пошто и једни и други поред стручно-наставничкога образовања дају и опште образовање, које ради нодизања интелингенције кандндата, а којо пак да би им пружили градива, што ће они доцније као наставници употребити на образовање душе и срца поверене им деце. Ово потоње у већој мери важи за будуће наставнике осн. школа, но за забавиље а то је уједно и један од најглавнијих разлога, што су државна забавиљишта у погледу свога устројства тако непотпуна тако несавршена! Данашњим даном у смислу држ. закона (од 1891. год. XV. зак. чл.) стручни течај за образовање забавиља траје 2 године, а предузимасе: наука вере, матерњи језик и књижевност**), домаћа повесница земљопис, зем. устав, природне науке, геометрија и цртање, женсгш ручни рад, педагогија (специјална) и дидактика, антропологија и дијететика, пословна настава, певање и свирка, гимнастика и похађање, односно практичан рад у веџбаоници. Ово је дакле наставни план за забавиљишта, који, када сравнимо са наст. планом учит. школа, лако нам је увидети, да се овај разликује од пређашњега у погледу рпжоликости градивп , јер не садржава у себи ни историју света, ни геограФију осталих земаља осим домовине, ни математику, ни немачки језик... А.ко пак к' томе додамо још, и то, да течај не траје више од 2 године лако нам је извести и тај закључак, да и оно градиво, што се и у Једне и у друге врсте заводима заједнички предузима, не иредузима се у ]еднакој количнни.
А како довнадосмо и Саборски Одбор озбиљно расправља ствари у погледу припреме за скорашњи Сабор.
**) За нас разЈме се и ма^арски језик, црквено славенски језик, појање и т. д-