Školski list

— 19 -

2*

усљед слабости и болести, а много више још усљед несретних поредичних околности орону сасвим и дошавши у Нови Сад, да се мало разоноди, снађе га ту и смрт. Иван Ноповић је био врло вредан и ваљан учитељ народне школе ; радио је он такође доста и успешно на књижевном пољу. Књижевни рад му се простирао на песништво, дечију, педагошку и црквену књижевност. Био је вредни сарадник, а дуже времена и члан редакције „Школскога ЈГиста", писао је у „Женском Свету", „Голубу", „Јавору", „Споменку", „Восанској Вили", „Српском Сиону" итд. Бан тога списао је и издао и неколико књижица, као што су: Иконица св. Саве, Босиље, Песме, Одабрани псалмови (преводи и тумачење), Зборник црквених и духовних песама, Библичне приповстке, Мали зборник молитава; ван тога писао је лепе чланке о забавишту. Рођен је у Сомбору 1866. године. Ту у месту свога рођења свршио је основну школу, шест разреда гимназије и учитељску школу 1887. године с одличним успехом. Као учитељ служио је у Ковиљу и као заменик прво на в. дев. школи у Сомбору, а по томе у Новоме Саду где се и оженио и потом добивши учитељско место у Сентомашу, онде се стално настанио. Покојни Иван био је веома благе и тихе нарави, срцем и душом одан светој цркви православној и народу српском. Био је човек пун идеала и велики усталац за народну просвету. ТБеговим заузимањем су лане многе школе у Старој Србији добијале „Шк. Лист" на дар, јер је он заузимљиво скупљао претплату на ту цељ од имућних и родољубивих грађана сентомашких. -—■ Иза себе оставио је двоје несастаране сирочади. Погреб му је обављен 18. јануара о. г. Опело је одржано у св. успенском храму новосадском. На погребу су чинодјејствовала два свештеника, а присутни су били сви учитељи и учитељице тамошњих српских народних школа, и гимназијска омладина која је при спроводу појала. Сахрањен је на св. успенском гробљу. Дубоко сажаљевајући смрт овог вредног и примерног учитеља и сарадника овога листа, кличемо му: Покој ти души драги покојниче! Спомен ти вечан био међу нама! И.

СВЕТОСШКО СЛАВЈБЕ У СОМБОРУ. Празник светитеља Саве, заштитника српске школе и српске просвете, прослављен је и у Сомбору на најсвечанији начин. Реченога дана ујутру пре службе божије, искуппли су се сви ученици и ученпце основних и впше девојачке школе, на челу са својом управом и наставницима, у главну дворану средсредње гл. мушке школе, где је катихета школски, нречасни госнодин јереј Жарко Ј. Поновић свечано обавио водоосвећење, а по свршетку истога обишао је и светом водом ошкропио све учионице и дворане, за то време нак У главној дворани су ученици умилно појали светосавску несму : „Ускликнем