Školski list

— 28 —

будуКности споје. Један алем из те неисцрпиме ризиице, један нреважан догађај из прошлостн срнске, јест Сеоба Срба нод Арсенијем III. која оно доби и ираиог вештака свога у сликару прваку, највећем умјегнику српском Паји Јовановићу. Доиста, овако важан догађај и захтјевао је тако одлична умјетпика. Треба само једап поглед на слику ову, и сва важност догађаја тога каже нам се сама: Ено, гђе на позип ћесара аустријског ј г зди страшна убојна сила, језде 40 хиљада породица сриских, језде у незнан — у неизвјесност. Сели се један богат јуначан народ. Сели се са потпуном ратном снремом, с оружјем, с благом, са богатством својим. Сели се у пуном поретку, са народпим старјешинама својим, а на челу им патријарх Арсеније, Исаија ђак (потоњн митрополит ђаковић) и војвода Јово Монастирлија. Соли се да и снага народа: сели се силан Србаљ косовски и ојађена срца носи собом сг.е, што му је најдраже п најсветнје. Ено, посред табора тога узвитлала се сјајна српска тробојница, а под сјенком аезином језде витешки иотомци Лилошеви и Маркови, и носе крв и живот свој, да изнова послуже „чаеном крсту н слободи златној." Ено, сиједи иатријарх Арсеније сели Патријаршију Срнску из Пећи у нову домовину и калуђери црнорисци носе на раменима својим свете мошти краљева и царева срнских, а около њих жива црква, народ српски, ирсима својим јуначким бедем чпни и штити светиње сноје на цуту у незнан — у нову домовину! Заиста, велпчанствена слика тужне прошлости српске ! Алн догађај овај није важан само за прошлост, него и за садашњост, па и за даљу будућност Србинову. Посљедице ове сеобе и дан данас осјећа цијело Срнство. Овом сеобом Срби угасише главпо огњиште старе државе своје, ге се касније око св. Дечана и широм Косова, Поља увријежнла дивља вријежа арнаутска, из које се и дапас нлете мученички вијенац осамљеном и осироћеном Срнсгву у Старој Србијн н Маћедонији. Но, с друге стране опет, овом ееобом је н појачан срнскп живаљ (Срби старосједиоци) у Угарској н Троједпици, те управ од тог доба и ночиње за овострано Срнство нов народни живот: живот автономни, којим оно и дапас животари. Али ова сеоба српска знаменита. је још и но томе, што Срби тад пе дођоше амо ни као скитнице ни као бјегунци, већ дођоше и спти и одјевени, и богати и — звани. Дођоше као војнпчка сила, дођоше као ратни савезници на иозив ћесарев п ћесар им за ту љубав зајемчи златним нечатом особите Српске Привилегије, на којима се и оснива сва наша српска народно-црквена автономија (самоуправа). У том је историска важност и величина овог догађаја и ове слике А српскп Патријарх и Српски Саборски Одбор, схватајући ту величину, хтједоше да је и овековјече достојном кичицом, те израду ове слике повјерише првом и највећем српском умјетнику Паји Јовановићу, уз паграду од 10.000 Фор. Ко је Паја Јовапови!! —- то зпа данас сав образовани свијет. За његове слике јагме се не само у Паризу н Лондону, него чак и у Америци и Аустралији, и плаћају их огромннм новцем. А да је он потпуно вештачки извео п ову највећу своју слику, доказује јасно и наша стручна критика, која се најповољније изразила. Слика је велика 95 см. ширине и 68 см. висине. Оквир је богато искићен и позлаћен, а широк је 13 см. Цијела слика „Сеоба Срба", заједно с оквиром, стаје за готов новац само 27 Фор., ако се у један мах плати. А на отнлату у мјесечним оброцима стаЈе 30 Фор. Свака наруџбина има се упутити на издавача Петра Пиколића трговца, умјетно обртних творевина у Загребу. Ми ову слику препоручујемо срнским општинама, да је за своје школе набаве. (У.) Јубнлеум. Чика Стеви В. Поновићу познатом књижевнику српском, навршило с-е тридесет годииа, од како дела на књижевном пољу. Из тога узрока „Коло младих Срба" у Будимпешти, приредило му је било 12. јануара т. г. велику прославу. — И ми од своје стране срдачно честитамо Чика Сгевп и желимо му да још дуго поради на српској књизи. Школски добротвори. „Браник" јавља, да су отлични грађани у Дарувару основали фонд , од чијег ће се прихода издржавати тамошња сриска