Školski list
— 142 —
често да и ово средство помогне. На оваки начин пробудиће и неговаће се смисао за музику. Настојавајмо, да ђаци лепо песме певати знају. 3)аци не певају лепо, ако вичу, и ако се не пази на најнужније предавање т. ј. (пијано) рјаио, рЈаиЈззЈто, Го|Че и т. д. и на правилно, чисто изговарање речи. Чим више ђака тим јаче сваки поједини пева: јер сваки хоће сам себе да чује. Опомињати ђаке, да се умире, мало помаже. Ако имамо већи број ђака, дајемо и добро увеџбану песму најпре једној а после другој половини певати. Ако је песма од више стихова нека пева први стих један а други стих други одсек ђака. Ако оваким начином радимо постигнућемо да добрим избором песме, текста и лепим предавањем исте, мисао ђака за музику неговања и пробуђења буде. На вишим степенима незахтева се певање по слуху, него на темељу нота. Зато је нужно ћаке пре упознати са нотама. Певање на темељу нота може бити двоструко.*) Из нота певаЈу они, којима је пре нужно све помоћу каквог музичког настроја извеџбати. Таким начином н. пр. пева већи број певача у певачким друштвима. Друго је пак певати с' нотама т. ј. песму одпевати без помоћу каквог музичког настроја или учитеља који би мелодију песме више пута пред певачима одпевао и да су певачи у стању поједине размаке (интервале) нотама означене не само по слуху подражавати него на темељу постигнутог певачког знања, без туђе помоћи певати. То је у истини захтевање велико и тврдимо да поред најбоље воље подпуна цељ постићи се не може. До сада смо се занимали само певањем једногласним. Пошто пак учевна основа захтева и двогласно певање, хоћу и о овом коју да прозборим. Признајем да нисам никако за двогласно певање у нар. школи, и то из практичног, музичког и естетичког гледишта. Задаћа певања у нар. школи је развити темељна средства те уметности, извежбати донекле музички слух, грло и музичко сватање, и подати певачима малу збирку песама за каснију употребу. Из музичког гледишта, нисам за двогласно певање из тог узрока, што двогласно певање не може за доста учинити захтевима, са хармоничне странке што се саме композиције тиче. Посматрамо ли са естетичког гледишта примитивни и шаблонски начин којим је у двогласној школској песми други глас обично написан, уверићемо се, да је за ђаке много корисније певају ли ученици лепо једногласно и већ због тога, што ако се пева двогласно, знаће мелодију само они који прим певају, они који певају секунд не ће
*) Ид певаио из нота иди с' нота.